ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

Други светски рат је неком „Велики отаџбински“, а неком историјска трагедија

Сваку част одајући светом Цару Николају другом Романову и свој царској Русији, садашњој Руској Федерацији, председнику Медведеву и премијеру Путину, амбасадору Конузину, браћи Русима – целом руском честитом народу, али не и безбожницима и злочинцима којих као кукоља увек свуда има, ипак осећамо дужност разјаснити природу два различита гледишта, руско и српско, на догађаје везане за Други светски рат.



Како је најстарији лист сахранио најстарије писмо на Балкану

Част Јавном медијском сервису европске Србије, али већ смо навикли на то да се српски медији, издавачи, компаније и рекламне агенције сете ћирилице само када о Божићу и Васкрсу на ТВ џинглове, огласе у новинама и празничне честитке треба написати „Христос се роди/васкрсе“, а у свим осталим ситуацијама исту користе скоро искључиво као средство исмевања балканског примитивизма, простаклука и нешколованости.

Светога Саву Епископ рашко-призренски Артемије прославио је у Љуљацима. Након божанствене Литургије уследиле су рецитације присутних малишана, којима је затим Епископ Артемије поделио пакетиће. У наставку погледајте прилог са прославе Светога Саве у Љуљацима.

Остаде готово незапажено да су Београђани у великом броју нову годину, светску а нашу, дочекали поклоњењем новоизграђеном идолу прелазећи до јутра преко воде. Како је ово била новогодишња ноћ мало је вероватно да су том приликом били жедни. Али како их је предводио и преко воде преводио први човек идолске Србије, светске а наше, која се служећи скупим идолима башкари у раљама Европске Уније, Борис Тадић, готово је сигурно да их ни жеђ неће мимоићи мада са закашњењем.

У недељу 22. јануара 2012. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије служио је Божанствену Литургију у храму светог Јована Крститеља у Љуљацима. Видео и фото галерију, као и беседу са Литургије, можете погледати у прилогу.

Покрај реке Глине под Петровом Гором живели су Кордунаши, некада Срби православне вере. Једнога дана, моја баба Марика седећи пред кућом угледа жене како у новоме `руву` иду ка цркви.

Жене је позваше „Ајмо Маро на УНИЈУ!“

Празник Богојављења прослављен је у Епархији рашко-призренској у егзилу на свим богослужбеним местима, док је Епископ Артемије био присутан и богослужио je у Барајеву. Прилоге са празновања Богојављења у Барајеву можете видети у наставку.

Инфо служба

Вук је им`о гроба два,
Сад га трећи грози,
А тај трећи спремају му,
Нови филолози.
Милорад Митровић, српски песник (1867-1907)

У оквиру библиотеке „Савремено православно богословље“ као књига 1, изашло је у Београду 2010. године, треће допуњено издање књиге под називом „Катихизис – Основе православне вере“.

У овој књизи последње поглавље се односи на Опште Васкрсење и живот Будућег века. У том поглављу читамо следећи наслов (страна 181):

Згуснуо се режимски мрак под рафалном паљбом усијаних речи партијских новинарчина и новинарчића, неискрених идеолошких писаца и писара, свих могућих фела језичких клепала, клепетала и клептомана. Господари хлеба и мајстори игара испарцелисали медијско-информативни простор и изделили га онима што сигурним кораком ступају ка алеји великана, неприступној незнаном јунаку.

На други дан Божића, када света Црква слави Посредницу најчудеснијег оваплоћења и очовечења Бога Логоса, а тиме и спасења рода људскога, на Сабор Пресвете Богородице, на обронцима планине Рајац на новооснованом духовном огњишту, у манастиру светог Преображења, радост овог празника и уопште божићна радост је удвостручена.

Небоземна радост најсветлијег празника Христовог Рођења и очовечења заблистала је у Љуљачкој светињи и у срцима многих верника, који су овај велики празник заједно са својим епископом Артемијем дочекали у њој.

Уочи овог великог празника, „мајке свих празника“ како га назива свети Златоуст, у манастиру светог Претече одслужена је кратка али свечана служба освећења и налагања бадњака.