Ж. Которанин: Аутокефалија или аутономија

Поводом посете митрополита Илариона Алефејева Подгорици и Београду и његовог предлога да Амфилохијева митрополија добије конфедерални статус под окриљем Српске Православне Цркве разговарамо са једним од најбољих познаваоца канонског и црквеног права, господином Жељком Которанином.

Шта у ствари значи аутокефалност једне помесне Цркве?

-Аутокефалност значи да помесна Црква има потпуну власт да бира и да поставља свога прeдстојатеља. Неки би рекли поглавара. Ова власт искључује било коју другу црквену власт у областима аутокефалне Цркве. Дакле она самостално управља својим црквеним пословима.

Шта се подразумева под црквеном аутономијом?

-Црквена аутономија је однос између аутокефалне Цркве и њене аутономне црквено-управне области. За разлику од аутокефалије, аутономија не обезбеђује пуноћу црквене власти. Аутономна област нема право да самостално бира и поставља свог предстојатеља. Најчешћи облик црквене аутономије изражава се на следећи начин: избор кандидата за предстојатеља те области мора бити верификован од стране Сабора аутокефалне Цркве. Такође, предстојатељ аутокефалне Цркве поставља предстојатеља аутономне области. Ово даје за право аутокефалној цркви да има право врховног одлучивања о црквеним пословима аутономне црквене области. Аутокефална Црква и аутономна црквено-управна област морају имати епископски Сабор.

Како ви схватате предлог митрополита Илариона (Московска Патријаршија) да митрополија црногорско-приморска добије конфедерални статус у оквиру СПЦ-е?

-Овај предлог разумем као признање да између митрополије ЦП и Београдске Патријаршије постоји проблем. Први пут у јавност излази чињеница да однос митрополије ЦП и Београдске Патријаршије није складан. Овај несклад није мали, чим на њега реагује друга помесна Црква.

Уколико се деси да Митрополија црногорско приморска односно Амфилохије Радовић прогласи аутокефалност, шта то значи за обе стране.

-Аутокефалност се добија а не самопроглашава. Уколико би митрополи Амфилохије самопрогласио аутокефалност своје митрополије отишао би у раскол према Београдској Патријаршији.

Постоји ли сада разлика између Мираша Дедаића, самозваног митрополита Црногорске Православне Цркве и самозваног Архиепископа Амфилохија Радовића?

-Његово Високопреосвештенство митрополит Амфилохије Радовић је недавно дао две изјаве и једном интервјуу. Прво, да митрополија црногорско-примораска може да буде аутокефална ако је признају све Патријаршије и друго, митрополија црногорско-приморска је у зеједништву са Пећком Патријаршијом. Прва изјава је неодржива. Једна епископија не може да буде аутокефална, а митрополија црногорско-приморска је епископија. Тврдити да она ипак може бити аутокефална значи признавати могућност да је некада раније била аутокефална, призната као таква од других Патријаршија. Не заборавимо да је у Атинској Синтагми из деветнестог века митрополија цетињска била уврштена међу аутокефалне Цркве. А то је управо главна тачка ослонца расколничке идеологије Мираша Дедеића. Друга изјава везује митрополију црногорско-приморску за историјску успомену, за Пећку Патријаршију а не за реално постојећу Београдску Патријаршију Српске Православне Цркве. Немогуће је бити сабран историјској успомени.Требало би да је митрополија црногорско-приморска сабрана Српској Православној Цркви. Његово Високопреосвештенсто митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић намерно избегава да каже где је уистину његова митрополија сабрана. Разлика између његовог Високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија и Мираша Дедеића тања је од жилета. Огледа се у методу, а не у циљу.

Да ли ви мислите да би нека од помесних Цркава, на пример већ поменута Московска Патријаршија евентуално могла да призна самопроглашену аутокефалност Амфилохија Радовића?

-Признати раскол значи отићи у раскол.

Како би могле да реагују остале митрополије СПЦ које нису на територији Србије на предлог митрополита Илариона о конфедералном статусу ЦП митрополије.

-Могле би према најавама да траже исти статус за себе. То би довело до растакања Српске Православне Цркве и српскога народа у целини. Ја мислим да проблем између других митрополија и београдске Патријаршије није такав какав је између митрополије црногорско-приморскае и Београдске Патријаршије. Зато не очекујем да би оне заиста затражиле аутономност.

Господине Которанин како гледате на постојање епископског савета митрополије црногорско-приморске који је од стране Српске Православне Цркве потврђен.

-То је вештачка творевина. У суштини расколничка. Прави назив јој је Православна Црква у Црној Гори. Сачињавају је четири епископије од којих две немају своје седиште у Црној Гори. Значи да нису Црногорске епископије. Тај савет и поред набројаних надлежности нема јасан разлог свога постојања. Као да не постоји за ово време, него за неко будуће време и будуће прилике. Усуђујем се рећи да је тај савет заметак будућег епископског Сабора „аутокефалне” Правосалавне Цркве у Црној Гори.

Господине Которанин захваљујемо се на времену које сте издвојили да нам појасните актуелна дешавања у и око митрополије црногорско приморске.

-И други пут.

Интервју водио С. Марјановић

Извор:
http://www.novinar.de/2011/07/29/zeljko-kotoranin-autokefalija-ili-autonimija.html