Хорепископ Максим

Мисао савременог човека је сва мемљива од западњачког хуманизма, који као своју крајњу меру и мету види пало, ограничено, нестално-релативно биће – човека, наместо, у сваком смислу, савшреног и неизмењивог Богочовека – Христа. То је разлог више да непрестано третирамо ово време, људе у њему (у мери у којој сами то желе), духовним, јеванђелским пестицидима против такве духовне мемле.

Време у коме живимо би се могло назвати време забаве. Ђаво је лукав, „свиленим гајтаном“, односно „меканом и удобном“, али јаком везицом је привезао савременог човека, име те везице је забава¹. Схватио је да човека само треба мамити комфором, удобношћу, забавом, разбибригом, разонодом, лакомисленошћу, и тако га удаљити од размишљања о смислу живота, о суштинским и великим стварима, о души, о Богу, поробити га тривијалностима и тричаријама свекодневног, пијачно-вашарског, лакрдијашког начин живота.

Екуменизам је јерес, ово је истина и став светог Јустина Ћелијског, кроз кога је у 20. веку проговорио сав сабор светих отаца и великих богослова Цркве Христове, зато је ово истина васцеле Цркве Христове. Са тог разлога ову истину треба често понављати, дакле – екуменизам је јерес!

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2019, број 35-36 (101-102), стр.31-33

А било је и лажних пророка у народу,
као што ће и међу вама бити лажних учитеља,
који ће унијети јереси погибли,
и одрицаће се Господара који их искупи
и довешће себи наглу погибао
И многи ће поћи за њиховим нечистотама,
због којих ће се похулити на Пут истине.

Толико је ужасних дешавања око нас, посебно на пољу црквеног и свенародног живота, да је човеку хришћанину потребно доста молитве, смирења и понајвише вере, да би могао сести и написати нешто о њима, а да притом разум не буде вођен огорченошћу или очајем. Зато писање о датим темама, на речен начин сматрамо пре свега духовним подвигом, а не предметом писмености, даровитости, речитости, луцидности, политичке коректности и слично.

Oвде не мислимо да развијамо тему погрешног, дијаболичног схватања слободе од стране болесне, либералне идеологије, већ реч иде о нечему „приземнијем“ из нашег врло скромног пастирског искуства.

Наиме, многи млади, православни хришћани (акценат намерно стављамо на мушки део ове популације) данас неретко осете некакав призив ка монаштву.

Унаредном прилогу доносимо транскрипт  предавања Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима на тему: „Однос према светој тајни исповести и покајања данас“. Предавање је одржано на Сабору архијереја и игумана епархије рашко-призренске у егзилу, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, 2. новембра 2021.

На позив високопреподобног архимандрита Пантелејмона, а по благослову предстојатеља наше свете Епархије рашко-призренске у егзилу, владике Ксенофонта, служили смо свету архијерејску литургију 3. априла, 2022. године, у манастиру Мајке Божје Млекопитатељнице, у Новим Козарцима, банатском селу код Кикинде.

У недавно објављеним Писмима светог Јустина Ћелијског, у два тома, нашој православној јавности је још више разоткривена дубина, православност, јеванђелскост и животност духа, предања и речи овог светог оца. Није могуће у једном кратком чланку пренети све духовне бисере из Писама светог Јустина, посебно оне исповедничке, усмерене против цркворушилачке и богопротивне јереси екуменизма.