Хорепископ Максим

Обезглављеност народа је велика казна Божја, њоме велики пророк Исаија (а заправо Господ кроз њега), прети непокорном народу јеврејском у Старом Завету: Јер гле, Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди потпору и помоћ… јунака и војника, судију и пророка и мудраца и старца, педесетника и угледног човека, и саветника и вештог уметника и човека речитог.

По благослову Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта, а у организацији Српског културног удружења Срби на окуп (Serbischer Kulturverein Srbi na okup), у Бечу ће у суботу 9. новембра бити одржано духовно вече с предавањем на тему „Православље као правоживље (да ли је савременом човеку потребан Христос?)“

Интернет – то информационо вашариште и стовариште. Као неки огромни информациони бувљак на коме има свега, од лека, до отрова. Свако види и нађе оно што тражи и жели, то је истина, али и слабост људска ту „умеша прсте“, па и добре намере често на интернету заврше као најгори промашај и грешка, често врло погубна за душу.

Мисао савременог човека је сва мемљива од западњачког хуманизма, који као своју крајњу меру и мету види пало, ограничено, нестално-релативно биће – човека, наместо, у сваком смислу, савршеног и неизмењивог Богочовека – Христа. То је разлог више да непрестано третирамо ово време, људе у њему (у мери у којој сами то желе), духовним, јеванђелским пестицидима против такве духовне мемле.

Време у коме живимо би се могло назвати време забаве. Ђаво је лукав, „свиленим гајтаном“, односно „меканом и удобном“, али јаком везицом је привезао савременог човека, име те везице је забава¹. Схватио је да човека само треба мамити комфором, удобношћу, забавом, разбибригом, разонодом, лакомисленошћу, и тако га удаљити од размишљања о смислу живота, о суштинским и великим стварима, о души, о Богу, поробити га тривијалностима и тричаријама свекодневног, пијачно-вашарског, лакрдијашког начин живота.

Екуменизам је јерес, ово је истина и став светог Јустина Ћелијског, кроз кога је у 20. веку проговорио сав сабор светих отаца и великих богослова Цркве Христове, зато је ово истина васцеле Цркве Христове. Са тог разлога ову истину треба често понављати, дакле – екуменизам је јерес!

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2019, број 35-36 (101-102), стр.31-33

А било је и лажних пророка у народу,
као што ће и међу вама бити лажних учитеља,
који ће унијети јереси погибли,
и одрицаће се Господара који их искупи
и довешће себи наглу погибао
И многи ће поћи за њиховим нечистотама,
због којих ће се похулити на Пут истине.

Толико је ужасних дешавања око нас, посебно на пољу црквеног и свенародног живота, да је човеку хришћанину потребно доста молитве, смирења и понајвише вере, да би могао сести и написати нешто о њима, а да притом разум не буде вођен огорченошћу или очајем. Зато писање о датим темама, на речен начин сматрамо пре свега духовним подвигом, а не предметом писмености, даровитости, речитости, луцидности, политичке коректности и слично.

Oвде не мислимо да развијамо тему погрешног, дијаболичног схватања слободе од стране болесне, либералне идеологије, већ реч иде о нечему „приземнијем“ из нашег врло скромног пастирског искуства.

Наиме, многи млади, православни хришћани (акценат намерно стављамо на мушки део ове популације) данас неретко осете некакав призив ка монаштву.