БОГОСЛУЖЕЊА

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњена Марија, Света Црква прославља 30. јула. Ова дивна невеста Христова је небеска заштитница женског манастира у Дудовици код Лазаревца. Своју храмовну славу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г.

Уманастиру Пресвете Богородице Тројеручице, у селу Шести Габар код Књажевца, у суботу 25. јула,  свечано је прослављена храмовна слава Светом Архијерејеском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум, уз саслужење протосинђела Романа (Папића), протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Хризостома (Јовановића), јереја Синише Ђурина, јереја Добрице Чакаревића, јереја Ивице Тасића и јерођакона Лонгина (Милинковића).

На дан празновања иконе Пресвете Богородице Тројеручице, 25. јула, у истоименом манастиру у Мушветама, седишту епархије, свечано је прослављена храмовна слава и одржан је Сабор младости и родитељства, тринаести по реду.

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

У манастиру Пресвете Богородице Млекопитатељнице у Новим Козарцима, 16. јула, на дан када света Црква прославља празник ове чудотворне иконе, свечано је прослављена храмовна слава.

На празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана, 14. јула, у истоименој катакомби у Кованчинама Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум служио је, поводом храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Прохора (Ацковића) и јерођакона Лонгина (Милинковића). Овом свештеном сабрању присуствовало је око стотину верника.

Дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима, Светим бесребреницима Козми и Дамјану посвећена је катакомба у Рготини код Бора.

Празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан традиционално се саборно прославља у женском манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима. Свету Архијерејску Литургију поводом овог великог светитељског празника служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г.

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.