На празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, 14. новембра, у истоименој катакомби у Бору свечано је прослављена храмовна слава Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење протојереја Жељка Марића, протосинђела Хризостома (Јовановића), јереја Добрице Чакаревића и јерођакона Лонгина (Милинковића).

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СПАСЕЊУ ЧОВЕКА И ПРОПАСТИ СВИЊА

Лука 8, 26-39; Зач. 38.

У чинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?

Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божије, да би га нестало из овога света!

У среду, 12. новембра, у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима свечано је прослављена храмовна слава Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење више свештенослужитеља епархије.

У суботу 8. новембра, манастир Светог великомученика Димитрија у Сувом Долу свечано је прославио свог небеског заштитника Светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење протосинђела Игњатија (Станића), јереја Игора (Данчетовића) и јерођакона Артемија (Милаковића).

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЛАЗАРУ И БОГАТАШУ

Лука 16, 19-31. Зач. 83.

О својини се препиру људи на земљи, и нигде краја овом заморном и неуспешном препирању! О, људи, а чија сте ви својина?

Свети великомученик Димитрије рођен је у Солуну. Овај славни и чудотворни светитељ био је једино дете добрих и благородних, али бездетних родитеља. Измољен од Бога, као једини и дуго чекани, с великом пажњом је однегован и васпитаван. Отац му је био војвода, а кад је он умро, христоборни цар Максимијан поставио је Димитрија уместо оца за солунског војводу, и том приликом му рече: Чувај отачаство своје, и очисти га од безбожних хришћана и убиј свакога који призива име Распетога…

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ГОСПОДУ СЕЈАЧУ

Лука 8, 5-15. Зач. 35.

Цео свет је једна дуга прича, састављена из безброј прича.

Као прича испричана тако је пролазан овај свет, и све што је у свету. Но духовно језгро, што се скрива у љускама свих прича, остаје трајно и не гине.