Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Јеромонах Максим: Литургија, подвиг и савремено евхаристијско богословље

Антихришћанску теорију непротивљења злу, што је у својој изопаченој и наказној суштини подразумевало и непротивљење греху, несрећни Лав Николајевич Толстој породио је, као ишчадије руске културе, а у руском православном и културном миљеу крајем 19. века. Такво учење било  је (и остаје, занавек) апсолутно неправославно, и чак антиправославно, јер „још до крви не дођосте борећи се против греха“ (Јевр.

Јеромонах Максим: Саборност или синодалност?

Један од основних постулата православне еклисиологије и један од основних фактора који доприноси правилном функционисању Цркве, не као некакве идеолошке организације, већ као живог организма, напајаног Богочовечанским благодатним и животворним енергијама главе Цркве – Христа, јесте саборност. Саборност је испуњење самог предназначења Цркве, као иконе, носиоца и пројаве оне унутар-тројичне саборности, свезане савршеном љубављу и једносушним јединством.

potpisi_monastva

Саборни одговор Митрополиту Амфилохију на оптужнице упућене десеторици избеглих монаха-клирика

Пре пар дана десеторица избеглих монаха-клирика примили су Оптужнице подигнуте од стране Црквено-судског Тужиоца Епархије Рашко-призренске протојереја-ставрофора Милорада Цветковића. У оптужницама, које изобилују неистинама, клеветама, извртањем чињеница, а по саставу и садржини су правно неписмене, епархијски Тужиоц предлаже Црквеном суду да казни:

Јеромонах Наум: Звоно за узбуну

Посматрајући догађаје нашег времена, долазимо до закључка да је време у коме живимо – време недостатка  страха Божјега код људи, време богоодступништва, време очекивања страшног гнева Божијег. На то нас наводи општа поплава греха и то оних најтежих попут содомског греха – греха због кога је Бог строго казнио древне градове Содому и Гомору, пославши на њих сумпорну огњену кишу.

Др Миодраг Петровић: Порекло феномена „артемијевци“ и „артемијевштина“

У „Печату“ бр. 126 од 6. августа 2010.  године на стр. 32. објављено је писмо епископа бачког г. Иринеја (Буловића), упућено г. Милораду Вучелићу, директору и одговорном уреднику тог угледног и веома читаног листа, са молбом да објави „коментар“ владике др Атанасија (Јевтића) поводом текста госпође Наташе Јовановић под насловом „Вунена времена“ („Печат“, бр.

Проф. др Димитрије Целенгидис: Православна забринутост поводом Равенског документа

Анализа Равенског документа

У наредном прилогу доносимо текст „Православна забринутост поводом Равенског документа“, аутора проф. др Димитрија Целенгидиса.

Професор Димитрије Целенгидис предаје догматско богословље на Богословском факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну. Текст „Православна забринутост поводом Равенског документа“ проф. Целенгидис прочитао је на једнодневном Симпозијуму одржаном 20.

potpis_benedikt

Јеромонах Бенедикт: Сагласност

Обавештење-сагласност Јеромонаха Бенедикта

Будући да поједина средства јавног информисања, преносећи догађаје о саслушању протераних монаха из ЕРП, помињу да се једино Јеромонах Бенедикт није појавио на саслушању, чиме се стиче утисак да сам примио позив, а дa се нисам одазвао, што није тачно, имам потребу да се огласим тим поводом.

potpisi_umanjeno

Изјава-саслушање окривљених монаха-клирика

Део окривљених монаха-клирика поднео епархијској комисији за саслушање своју саборну и једнодушну изјаву у писаној форми

Део избеглог монаштва Епархије рашко-призренске (свештенослужитељи, тј. свештеномонаси и свештенођакони, свеукупно њих 17 на броју) позван је, актом привременог Администратора Епархије рашко-призренске, Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија да, на основу чл. 218 Устава СПЦ и ст.

Избегли монаси Митрополиту Амфилохију: „Када своје тако осијећаш, а да што би с туђијем чинио?“

У наредном прилогу доносимо одговор избеглог монаштва Епархије рашко-призренске на јавно писмо Митрополита Амфилохија, објављеног 24. августа текуће године на званичном сајту Епархије рашко-призренске под називом: „Митрополит Амфилохије о избеглим монасима и монахињама: Чега се паметан стиди, тиме се неразуман поноси”. Писмо-одговор је најпре било упућено уредништву званичног сајта Епархије рашко-призренске, са молбом да се објави на сајту Епархије.

Јеромонах Бенедикт: Шта пише у Уставу СПЦ?

У акту бр. 131 Св. Арх. Синода од 11. фебруара 2010. године, којим се покреће „поступак утврђивања канонске одговорности“ (који никада није покренут, а еп. Артемије је смењен) против еп. Артемија,  под другом „кривицом“ која му се ставља на терет, стоји следеће: