Почетна / ЧЛАНЦИ / Писма читалаца / Владика Николај против екуменизма

Владика Николај против екуменизма

Браћо и сестре у Христу,

Још почетком прошлог века наш Свети Владика Николај, током свог боравка у Енглеској, саставио је Катихизис Источне Православне Цркве на енглеском језику и назвао га је Вера Светих. Тај Катихизис је касније штампан у Химелстиру (Немачка) 1984. године у 12-ој књизи сабраних дела Епископа Николаја која је издала Епархија Западноевропска. Тамо је текст је дат у оригиналу на енглеском и у преводу на србски. Овај србски превод, у коме има грешака, је касније прештампаван и растуран без ревизије тако да се грешке налазе у скоро свим каснијим издањима па чак и у руским преводима овог србског текста.

Из овог Катихизиса издвојили смо један део који говори против екуменистичких тежњи за изједначавањем свих религија а коме смо придодали наслов „Против Екуменизма“. У прилогу вам шаљемо тај део у оригиналу на енглеском и у преводу на српски, у коме, надамо се, нема грешака.

У Христу брат
Ж. К.

+  +  +

У уводу свога Катихизиса Источне Православне Цркве, названог Вера Светих, Свети Владика НИКОЛАЈ Србски, када говори о хришћанској вери уопште, поучава следеће:

. . .

Треба ли у том случају да мислимо да је Хришћанска религија изнад свих осталих религија у свету, зар није тако?

Хришћанска вера не би требало да се пореди са другим религијама, и строго говорећи не би требало уопште да се зове „религија“ у паганском значењу речи. Јер она није једна религија међу другим религијама него је вера у Христа и Христово Откривење. Она је Божије лично, јединствено и коначно Откривење људима ради њиховог просветљења и спасења. Друго Божије Откривење неће да буде дато, и други Месија поред Исуса Христа не би требало да се очекује до краја света.

Шта онда треба да мислимо о савременој наклоности у неким срединама да се хришћанска вера изједначи са свим осталим религијама?

То је погрешна наклоност и опасан експеримент. Јер „Бог се не да ружити“ (Гал. 6, 7) нити сме да се крв Сина Божијега изједначи са мастилом књижевника. Иако смо ми као чланови наше старе Источне Цркве обавезани на неограничено милосрђе према свим људима, ипак нама је строго забрањено да поравнамо нашу наслеђену Богом откривену Истину са религијама или философијама које су створили људи.

Којим средствима да се боримо против наклоности ка таквом изjедначавању?

Пре свега дубоким познавањем наше сопствене Православне вере, упражњавањем вере у свакодневном животу и приањањем за њу управо као што научник приања откривеној чињеници да је земља округла насупрот оних који можда још увек мисле да је равна. Друго, милосрдним и мудрим напорима – никада силом – треба да уздижемо људе мале и никакве вере на висину наше савршене вере, уместо да унижавамо оно што је савршено и мешамо га са несавршеним ради неке угодности.

А зашто зовемо нашу веру живом вером?

Ради тога што су вера и живот нераздељиво повезани као узрок и последица. Исус је рекао: „Ко верује Сина (Божијега) има живот вечни, а ко не верује Сина неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему (Јов. 3, 36). Такође је речено: „Праведник ће од вере живети“ (Јевр. 10, 38).