Почетна / АРХИВА / Милош Стефановић: Само Срби Богу да се врате

Милош Стефановић: Само Срби Богу да се врате

Share on FacebookTweet about this on TwitterPrint this page

У наредном прилогу доносимо предавање Милоша Стефановића, ктитора манастира Светог архиђакона Стефана у Ариљу, на тему: “Само Срби Богу да се врате“. Предавање је одржано на Духовној академији организованој у оквиру Петог молитвеног црквено-народног сабора. Сабор је одржан у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка, 29. маја/11. јуна, ове године.

Уредништво

САМО СРБИ БОГУ ДА СЕ ВРАТЕ

 

Ваша Преосвештенства, часни оци, поштоване матере и сестре монахиње, драга браћо и сестре, помаже Бог!

Са Божијим допуштењем, а не Божијом вољом, српском народу се догађају нимало лепе и нимало добре ствари, у двадесетом и двадесетпрвом веку. Огромна страдања у Балканским ратовима, Првом и Другом светском рату, диктатура и безбожништво под комунистима, сатанистички ратови деведесетих година двадесетог века (под називом „милосрдни анђео“) погром и пресељавање српског становништва са својих вековних огњишта и наставак страдања и понижавања  и у овом веку. Резултат свега тога је  нестанак српске државе  (насилним одузимањем Косова и Метохије уз здушну помоћ нашег политичког и црквеног врха), разбијање српског народа и нације, растакање српског језика на више језика и Српске Православне Цркве на више цркава.

Где тражити узроке и корене свему томе? На то одговор није лако дати, поготово не мени, а чини ми се, да и умнији људи од мене немају поуздан и тачан одговор.

Чињеница је, да постоје одређени догађаји који су се збили давно у прошлости и које више нико не спомиње јер су пали у заборав, а чији закључци се данас у потпуност остварују и јако су последични по српски народ.  Да ли је то пуки случај или нешто озбиљније, просудите сами. Давне 1928. године у месту Дрезден у Немачкој одржао се тајни конгрес КПЈ на коме су значајну улогу имали и Срби, а који је донео застрашујуће одлуке по српски народ и државу, а то су биле:

  • Великосрпски хегемонизам треба по сваку цену сузбити, и то тако, што ће српску државу довести на територијални ниво Београдског пашалука.
  • Тамо где живе већински Срби, на пример у Лици, Србе треба звати Личанима, у Босни Босанцима, у Македонији Македонцима, у Црној гори Црногорцима, на Космету Косоварима, у Војводини Војвођанима, у Санџаку Санџаклије, да би касније, ти предели постали независне државе Хрватска, Црна Гора, Македонија, Босна и Херцеговина, Косово па и Санџак и Војводина.
  • Од српске нације треба створити више нација (већ створене: македонска , црногорска, бошњачка, косоварска), а  од српског језика направити више језика (у употреби већ: хрватски, бошњачки, македонски, црногорски).
  • Српску Православну Цркву разделити по новим државама, па већ на делу имамо: македонску и црногорску, а у припреми: хрватску, косовску и босанску.

Као што видите све ове грозне и опасне ствари  по српски народ већ се реализују или су у завршној  фази. Не улазећи у детаљно објашњење, како се технички дошло до реализације закључака дрезденског конгреса КПЈ, и ко су налогодавци, желим овом приликом да истакнем чињеницу, да то није могло да се реализује без нас „Срба“, и постављам питање свима нама – Шта је то што руководи људима да они доносе одлуке против свог народа и своје државе и своје вере? Идеја, браћо и сестре. То је одговор. А како се долази до идеје? Идеју можемо задобити из два извора: од Господа, ако се њему молимо и по његовим законима живимо, или од онога непомјаника насупрот њега. А комунисти знамо чије су слуге, и коме служе и коме се моле и од кога црпе идеје, и ето одговора за Србе комунисте који своју атеистичку идеју ставише  изнад своје државе, свога народа и своје вере.

Комунизам је само једна од полуга успостављања Новог светског поретка и он је своју улогу савршено обавио. Покорио је читаво Човечанство својом идејом безбожништва и ставио га под контролу, а то се најбоље може видети по њиховом познатом симболу петокраки која је присутна скоро у свим деловима света, на њиховим заставама и грбовима, и у свим највећим организацијама, Европској  унији, и другим значајнијим  државама, па до фудбалске лопте и спортских клубова и ријалити шоуа. А тамо где је нема видно, она је усађена у срца људи који са поносом кличу и траже да им се она врати.

Живимо у времену када је  присутна  снажна атеизација и денационализација човечанства, или у преводу, уништавање свих Божијих, националних и домаћинских вредности. Њихов крајњи циљ је да се федерализује читаво човечанство, и да се стави под контролу једне светске владе, да се формира јединствена религија за ту федерацију и тако свет потпуно покори. На том путу, или боље рећи, ђавољем пројекту, они све световне препреке руше као од шале, али на духовном плану испречило им се свето Православље које им је главна брана  за остваривање својих циљева. Фокус њиховог деловања су усмерили на његово уништење. Сведочанство за те њихове намере налазимо у тајном споразуму између Ватикана, САД-а и Немачке, склопљеног 1976.године, у једанаест тачака. Споразумом се дефинише процес федерализације човечанства а једна од тих једанаест тачака се односи на ТОТАЛНО УНИШТЕЊЕ ПРАВОСЛАВЉА (проф. Др Смиља Аврамов).

Често сам се питао зашто смета Православље на том путу и шта је то због чега су упрегли све силе овоземаљске и ђаволске да га униште?

Верујем да им смета духовна сила и снага која из њега произилази, снага Православног Крста, молитве, поста, исповести и причешћа. А зашто? Зато што људи који имају на себи и у себи Крст, који имају Господњу молитву, који држе свете постове, имају свету тајну исповести и на крају и по врх свега који се сједињују са Господом кроз Свету Тајну Причешћа, они су СЛОБОДНИ ЉУДИ. А над слободним човеком они немају власт, нити контролу, па сходно томе они их не могу претворити у своје послушнике и робове.

Главна ударна песница и снага  за остваривање ових њихових циљева “о тоталном уништењу Православља“ је Ватикан који је себи преко „папе“ доделио улогу да све народе и религије света стави под контролу и који треба да им служе до краја века и света.

За остваривање својих циљева, уредили су и поставили стару и проверену тактику, са којом преко врха држава и врха клира разарају свако национално и верско ткиво (попут канцера). Јер не дозвољавају да на чело држава дођу национални људи који би радили у интересу свога народа већ у интересу њих, а клир купују разним методама: од идеје љубави међу народима, религијске љубави са свим различитостима, само не хришћанске љубави, затим доделом разних части и титула клиру (напрсних крстова, прстења, бискупских чинова и других почасти) а нисам сигуран да не користе и материјална стимулисања.

Али, човек снује, Господ одлучује, драга браћо и сестре. Ако је Православље истина и живот, а јесте, и у њему обитава Црква Господња коју је Господ створио, а свети оци на првом и другом Васељенском Сабору потврдили кроз Симбол вере, онда и “врата пакла  неће је надвладати“ (Мт. 16, 18). Шта Господ подразумева под појмом „врата пакла“? Подразумева прогонитеље Цркве и све јеретике. А то значи да је немогућа мисија од стране јеретика и прогонитеља да поробе Цркву Божију, јер немогуће је уништити Оно, што је Господ створио, Оно, чему је Он глава, Оно, о чему Он брине.

Наш задатак је да препознамо вукове у јагњећој кожи, лажне пророке, лажне ревнитеље, лажне цркве, лажне Христосе. Како?  Па тако што они доносе неразумне и нехришћанске одлуке, које су последица непослушности  Цркви Господњој а самим тим и Господу, што проповедају да има више цркава, што прогоне Господа и на његово месте стављају себе (папу називају свети отац), што не следују свето предање нити га поштују, што крше каноне и догме, што се додворавају људима а не Господу, и као такве треба да их одбацимо и са њима не сарађујемо.

Имајући у виду чињеницу, да када год смо ми Срби одступали од своје вере  Православне и Светосавске и преузимали нека друга убеђења (иноверна, комунистичка, атеистичка, сатанистичка и друга) онда смо доживљавали тешке трагедије, како на верском тако и на националном плану. Нас није снашло оволико страдање без основа, нисмо ми Божијом вољом оволико пострадали у 20. и 21. веку него са Божијим допуштењем, јер ми смо то заслужили својим односом према Богу и његовој творевини. И зато нас данас нема на Космету, у Лики, Банији, Славонији, Мостару, Сарајеву, Дубровнику и другим српским крајевима и Крајинама.

Што каза наш свети Сава  (у Небеској Литургији владике Николаја) на питање Господа, какви су сада Срби, он одговара:

 

„Нису Срби као што су били,

Лошији су него пред Косово,

На зло су се свако измјенили.

Ти им даде земљу и слободу,

Ти им даде славу и побједу,

И државу већу од Душанове,

Ал даром се Твојим погордише,

Од Тебе се лицем окренуше.

 Господа се српска изметнула,

На три вјере оком намигују,

Ал ниједну право не верују,

 Православље љуто потискују.

Одрекли се српскога имена,

Одрекли се својих крсних слава,

Свеце своје љуто увредили.

А ко диже цркву задужбину,

Не диже је Теби него себи.

Цркве дижу да их виде људи,

Цркве дижу, Богу се не моле,

Нит Божији закон испуњују.

Великаши правду погазили

Богаташи милост оставили,

Не поштује млађи старијега,

Но се млађи паметнији гради,

Нит нејаког јаки подржава,

Већ га ломи док га не саломи,

Нит сусједа сусјед оправдава,

Већ се куне криво за неправду,

Због блатњаве земље од аршина.

Свештеници Вером ослабили,

Нит дјевојке држе дјевојаштво,

Свилу носе грехом се поносе,

Млади момци поштењу се смију,

А свој разврат ни од ког не крију,

Нити народ за недјељу мари,

Ни за празник ни обичај стари,

Нит празником цркве испуњује,

Празне цркве ка пећине пуста,

Празне душе, па празне и цркве;

Свуд се црни црно безакоње.

Стид ме једе и стид ме изједе.

Због гријеха народа мојега,

Што и мене држиш близу Себе.

Зато плачем мој Предраги Спасе

Вјечност ми је кратка за плакање,

Волио бих и у паклу бити,

Само Срби Богу да се врате.“

 

Шта нам је чинити у ово тешко и смутно време, време безбожја и одпадништва од вере, време атеизма и сатанизма, време лицемерства и фарисејства? Како сачувати душу своју, веру своју, државу Србију и своју Српску Православну Цркву?

Нема  другог решења Браћо и сестре, него да послушамо нашег светог Саву и да се Срби врате Богу на првом месту, Његовом закону, Његовој Цркви, Његовом светом предању. Ако Господа имамо за савезника ко ће против нас? На друго место у животима својим,  да поставимо Породицу, и то хришћанску породицу, крштену, венчану, са доста деце.

Па тек онда материјална добра, и остале вредности. Овај поредак је по Божијој вољи и Господу мио, и зато будимо што ближе уз њега како би нас Дух свети руководио и сачувао од сатанске и ђавољске силе.

Неће тада нашим непријатељима вредети ни њихови тајни конгреси, нити тајни споразуми ни трилатерале ни масонска ни сатанска удружења, неће им помоћи ни они у нашим редовима који су издали Бога и Цркву, издали своју Државу и народ, прихватили глобализам,  папизам и екуменизам као религију, који се лажно представљају као црква,  и који прогоне оне (Епархију рашко-призренску у егзилу) који су на путу Господњем.

Нама који смо у Епархији рашко-призренској у егзилу Српске Православне Цркве поручујем:

Не плашимо се и не очајавајмо, без обзира на њихове претње и застрашивања, јер Господ је с нама! Ову Епархију, драга браћо и сестре, није створио владика Артемије, нити његово монаштво, нити верни народ, већ сами Господ, уз здушну помоћ врха Београдске Патријаршије, који својим нехришћанским, неразумним и ђавољским потезима доведоше до тога.

Радимо на себи свакодневно, држимо веру Православну и Светосавску чврсто и непоколебљиво, онаку какву смо је од светих Отаца и предака наследили. Имајмо љубави хришћанске једни према другима и према непријатељима нашим и трудимо се да будемо со свету.

Помолимо се свемилостивом Господу, за Православље свуда у свету, па и у нашој српској држави и српском народу, да га Господ сачува од напада екумениста, глобалиста, паписта и јеретика сваке врсте. Опомени Господе све оне који су скренули  са твог пута, да се у сузама покајања поврате на њега, е да би смо тако заједно, обожени и сложни  сачували нашу веру Православну и Светосавску и наше Косово и Метохију у Србији и Србију.

Амин. Боже дај.