Почетна / АУТОРИ / Архимандрит Пантелејмон / Архимандрит Пантелејмон: Мисионарска реч о Православљу

Архимандрит Пантелејмон: Мисионарска реч о Православљу

Share on FacebookTweet about this on TwitterPrint this page

Предавање на Филипинским колеџима

Добротом г. Феликса Абања – истакнутог представника филипинског народа у граду Даету (новинара, дугогодишњег општинског радника, радио водитеља и председника неколико удружења), одобрењем чланова Школских Одбора, са дозволом председника два еминентна Колеџа у Даету (Мабини Колеџа и Камаринес Норт Државног Колеџа) и трудом мојих домаћина Бранка и Лори – у склопу мисионарских активности СПЦ–ЕРП у егзилу на Филипинима које се спроводе са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Артемија, у јануару месецу 2018. године уприличена су предавања за студенте и професоре ових колеџа.

Предавања је пратило неколико група студената на оба колеџа. По препоруци Одбора и председника Колеџа предавања су трајала по 90 минута укључујући и разговоре са студентима и професорима и одговарања на постављена питања. Прва половина предавања се састојала из основног изношења истина Православне хришћанске вере, затим сажето о устројству и историји Цркве Православне и карактеристикама и специфичностима (традицији и наслеђу) СПЦ. На крају би се се говорило мало и о нашим богослужењима на Филипинима, месту где се тренутно окупљамо на молитвама…. (о овоме и својим личним искуствима из српских манастира су говорили и Бранко и Лори).

На предавања сам са собом носио и показивао студентима православне иконе, фотографије наших епископа, кадионицу, крст, тамјан, монашку схиму, говорио о манастирима, монашком животу, вери, молитви, мисији у Африци…. По завршетку предавања уследила би многобројна питања и запажања студената и професора. То је за мене представљало веома пријатно изненађење с обзиром да сам на почетку свих предавања примећивао код студената одређену дистанцу и збуњеност вероватно изазвану необичном појавом српског монаха са дугом косом и брадом, обученог скроз у црно….

Ту баријеру смо заједнички пробијали понеком шалом и православним приступом тако што сам им спонтано давао до знања да сам и ја као и сви они – обичан човек, смртник, грешник који се милошћу Божијом духовно пробудио, одазвао се призиву Господњем и пожелео да служи Богу и роду целог свог земаљског века (ово је било потребно поменути и због тога што су ми мештани посведочили да жупници и фратри овде по римокатоличким црквама препотентно комуницирају са народом остављајући утисак посебности, недодирљивости и елитизма)….

Најбољи показатељ да су ова мисионарска предавања била благословена и успешна је потпуна промена настројења код студената и професора која се примети на крају предавања. Од збуњености и дистанце које су евидентне на почетку предавања – на крају завршимо дружење са недовољно времена за сва питања и интересовања, сви желе да овековече наш сусрет заједничким и појединачним фотографијама и по традиционалном филипинском обичају прилазе ми и “траже благослов”. Заправо исказују поштовање тако што пришавши прислоне своје чело на длан онога коме исказују поштовање (обично је то старија особа….).

Господу Богу јединоме су позната људска срца и душе, помисли, савест, намерa, воља…. Зато свети Оци Цркве Православне из свог личног и богатог духовног и животног искуства и говоре да је наше да се са вером и љубављу трудимо у добру, а резултат и плодови су у Божијим рукама…. Ниједно добро дело неће и не може пропасти. Све записује непристрасна и праведна Рука Божија у Књигу Вечног Живота… За све добро, душекорисно и спасоносно – Њему нека је од нас грешних слава, част и хвала у векове векова. Амин!

 

О Савиндану 2018. године,

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)

СПЦ – ЕРП у егзилу

Филипини, Дает