Почетна / ЕПИСКОП / ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2018.

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2018.

Свој духовној деци
монаштву, свештенству и верном народу
Епархије рашко-призренске
У ЕГЗИЛУ
сверадосни васкрсни поздрав

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

 

„Који је бог велики као што је Бог наш?

Ти си Бог Који једини чиниш чудеса

 

 

Препуно је Јеванђеље, браћо и сестре, преславних и предивних чудеса која је Господ наш Исус Христос учинио за време свога земаљског живота. Ко ће их избројати; ко достојно опевати; ко разумно објаснити? Нема тога ума на земљи. Све што је Господ учинио од Свога рођења у Пећини Витлејемској па до Свога вазнесења на Гори Маслинској, превазилази сваки разум. А шта тек рећи за преславно чудо, које данас прослављамо, чудо Његовог преславног Васкрсења након три дана проведених у Гробу! Томе чуду можемо и треба само да се дивимо и да га славимо као Празник над празницима и Славље над слављима, као што се и пева у данашњим химнама. То је Празник који собом испуњава радошћу небо и земљу и преисподњу, јер је ово ”Дан којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему”. Данас, на празник Васкрсења Христовог, Господ свима отвара благодатни извор те духовне радости, као што видљиво сунце када се појави у мајскo јутро, па својим зрацима осветљује и милује сву природу и сва Божија створења.

Ту вечиту духовну радост живимо и доживљавамо у пуној мери и сви ми, децо наша духовна, који Васкрсење Христово већ ево пуних осам година дочекујемо и прослављамо у егзилу, на својеврсном архипелагу наших скромних катакомби расејаних по целоме свету. Просторно удаљена једна од друге стотинама и хиљадама километара, али повезане и сједињене међусобно једном вером Православном, једним духом којим живе и дишу, једном радошћу Васкрсном. Свуда дочекујемо тај радосни Празник са вером и надом, да ако, као изгнаници, са Господом страдамо да ћемо са Њим и саваскрснути. У једној дивној песми данашњој каже се: ”Јуче (на Велики Петак) сам сахрањен са Тобом, Христе, а данас устајем, са Тобом Васкрслим; сараспет сам с Тобом јуче, Ти ме сапрослави Спасе у Царству Твоме”. Сасвим онако као што се Сам Господ молио Оцу Своме Небескоме: ”Оче, хоћу да они које си ми дао, буду тамо где сам и Ја”. То значи да Господ од нас очекује да будемо са Њим и у Његовом страдању, понижењу, распећу, да га пратимо на свима путевима Његовим, па разуме се, да тај наш живот са Христом и у Христу буде крунисан и вечним битисањем са Њим Васкрслим у Његовој слави и вечном, блаженом животу.

Празник Васкрсења Христовог, у терминологији Цркве Православне, назива се ПАСХОМ, по имену старозаветног празника, установљеног на успомену избављења јеврејског народа из египатског ропства. ”Реч ПАСХА, – каже свети Амвросије Медиолански, – означава прелазак”, као успомена на начин избављења Јевреја из Египта, чудесним прелазом преко Црвеног Мора. У Цркви Христовој – Новозаветној, тај назив означава ”да је Сам Син Божји кроз васкрсење из мртвих прешао из овога света к Оцу Небеском, од земље на Небо, ослободивши и нас вечне смрти и ропства непријатељу и дао нам власт да будемо чеда Божија (Јн. 1, 12).

Данас Васкрсењем Христовим извршило се спасење света – света видљивог и невидљивог. Свети Григорије Богослов у својој беседи на данашњи Празник говори својим верницима, а и свима нама данашњим хришћанима. ”Христос је устао из мртвих, устаните и ви с Њим; Христос је у слави Својој, узлазите и ви; Христос је изашао из гроба, ослобађајте се и ви окова греха; отварају се врата ада, уништава се смрт; одлаже се стари Адам, настаје Нови. Пасха, Господња Пасха! И још једном ћу казати у част Свете Тројице: Пасха! Она је код нас Празник над празницима и Славље над слављима; толико превазилази сва славља, чак и Христова која се врше у част Христа, колико сунце превазилази звезде”. Данас се обнавља земља крштењем оглашених, Небо се отвара Духом Светим. Отворено подземље (преисподњаја) враћа мртве. Отворено Небо прима оне који узлазе. Земља шаље погребене на Небо, Небо примљене представља Господу. Све у складу, једнодушности и љубави.

Други један свети Отац кличе: ”Ево, наступио је за нас многожељени, спасоносни Празник Васкрсења Господа нашега Исуса Христа. Тај празник је залог мира, извор помирења, истребљење непријатеља, разрушење смрти, погибија ђавола. Данас су се људи сјединили са Анђелима и, обучени у тело, заједно са бестелесним силама, узносе похвалне песме Богу. Данас је Господ разбио врата ада и само лице смрти уништио. Но, шта ја кажем, лице смрти? Чак је и само име смрти променио: она се сада не назива више смрћу, но упокојењем и сном”.

Још стара мудрост је рекла: у дан радости заборављају се невоље. А шта тек ми данас да кажемо? Данашњи дан нас приморава да заборавимо прву осуду против нас. Тада смо ми спали са Неба на земљу – сада је Небески и нас учинио небеснима. Тада се кроз грех зацарила смрт – сада живот опет задобија власт кроз правду. Тада је један (човек) отворио улаз смрти – и сада се Јединим (Богочовеком) опет уводи живот. Тада смо кроз смрт ми отпали од живота – сада се животом убија смрт. Тада смо се од стида крили под смоквом – сада са славом прилазимо дрвету живота. Тада смо због непослушности били истерани из раја – сада се због вере уводимо у рај. Шта после овога треба да чинимо? Шта друго, него да се радујемо слично горама и хумовима, о којима је говорио пророк: Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци? (Пс. 114, 6). Зато, ходите, радујмо се у Господу! Он је сатро силу непријатеља и подигао за нас победоносно знамење Крста, победивши противника. Кликнимо гласом радости, каквим обично кличу победници над труповима побеђених.

Таква је вера наша и нада наша. Данас заборавимо све своје невоље, страдања, па и грехе своје, јер је дан за радост. Нико данас да не тугује због сиромаштва, зато што се јавило опште Царство; нико да не оплакује грехе своје, било је доста времена за то и биће, а дaнас је опроштај засијао из гроба. Нико да се не плаши смрти, зато што је све нас ослободила смрт Спаситељева. Данас свети Апостол Павле узвикује: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? (1. Кор. 15, 55). Васкрсењем својим Господ Христос је на најочигледнији начин показао људима да је Он истинити Бог и истинити човек. Показао је смисао и циљ постојања сваког човека, сваког људског бића овде на земљи, а то је да је човек створен за бесмртност а не за смрт. Васкрсењем Христовим смрт, највећи непријатељ човека, је побеђена и људима је отворен и пропућен пут у живот вечни. То показују и сведоче наши храмови, наши гробови. Ми се у храмовима обраћамо не мртвима него живима. Када у молитвама призивамо Пресвету Богородицу, када се молимо светом Николи, светом Ђорђу, светој Петки Параскеви, ми се молимо живим личностима који су Богу угодили, који пред Богом имају смелост, а према нама љубав, те се моле и заузимају за нас. Када пак ми одлазимо на гробове наших драгих покојника, ми одлазимо у походе живима а не мртвима. Ми према њима исказујемо нашу љубав, наше поштовање, наше старање за њих. То су наше молитве, то су молитве Цркве, то су парастоси и помени, то је милостиња у њихово име. Ми се, дакле, према њима односимо као и према осталим, још са нама овде живим, сродницима.

Тако су веровали, тако су празновали, тако су живели наши свети преци. Ту веру, тај пример су оставили нама својим потомцима, са обавезом да ми то сачувамо у пуноћи и чистоти, и да то неизмењено и неискварено предамо нашим потомцима. Велика је то одговорност, велико поверење, али и велики дуг. Та наша верност нашим прецима, верност и оданост Васкрслом Господу, то и јесте највеће богатство које смо дужни да оставимо нашој деци и омладини, да и они верују, живе и спасавају се том једино спасавајућом вером Православном.

Са таквим мислима и молитвеним жељама, свима вама још једном честитамо срећне и Богом благословене Ускршње Празнике, поздрављајући вас сверадосним и победним поздравом

 

ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Ваши молитвеници пред престолом Васкрслога Господа Исуса Христа

Епископ рашко-призренски у егзилу

+ АРТЕМИЈЕ

 + Хорепископ старорашки и лознички – НИКОЛАЈ

+ Хорепископ новобрдски и панонски – МАКСИМ

+ Хорепископ хвостански и барајевски – НАУМ

 

О Васкрсу 2018.

У Лелићу