Почетна / ЕПИСКОП / Обраћања, Текстови / Епископ Артемије: СВЕТОСАВСКА ПОСЛАНИЦА 2016.

Епископ Артемије: СВЕТОСАВСКА ПОСЛАНИЦА 2016.

СВЕТОСАВСКА ПОСЛАНИЦА 2016.

А Р Т Е М И Ј Е

По милости Божјој православни Епископ
Епархије рашко-призренске у егзилу

Свештенству, монаштву и верним чедима
радосни поздрав

                                          СРЕЋНА ВАМ СЛАВА – СВЕТИ ОТАЦ САВА

Радост испуњава срца наша, драга децо духовна, када смо се данас на овај велики празник окупили у овако великом броју у нашим скромним катакомбама да заједнички прославимо нашег Оца и Учитеља СВЕТИТЕЉА САВУ, онога дакле који је Бога прослављао целога живота и кога је Бог прославио више него било кога из рода нашега српскога. Име Светога Саве данас је најприсутније име на свим светским меридијанима где год Срби живе. Свуда се њему кличе, о њему се песме рецитују, о њему се говори, на њега се мисли. И не само ове године, него је тако вековима сваке године. Данас Светога Саву прославља цело небо и цела земља. На земљи ми се окупљамо око његовог имена, сећамо се његових подвига, његових трудова и његових дела која је оставио у аманет роду своме. А на небу, око Севетога Саве, окупљају се угодници Божји, а пре свега они из небеске Србије, на челу са Светим Симеоном Мироточивим и Светим Кнезом Лазаром и прослављају га као великог угодника Божјег.

Овде на земљи у част Светога Саве спеване су многе предивне песме, изрецитоване данас устима најмлађих потомака и поштовалаца Светога Саве, деце наше; одржана су многа пригодна и академска предавања у његову част; написане су књиге и томови о Светом Сави и његовом делу. Па ипак, није довољно речено, није све изречено о томе духовном горостасу родоначалнику нашем, Учитељу и Просветитељу нашем. Свети Сава је духовни океан, којега Срби вековима испитују и проучавају, и не могу да га докуче. Једино до чега долазе, то је уверење и сазнање да је он у потпуности неистражив и недокучив. Ма шта рекли или написали о Светоме Сави, осећамо да је увек њега остало више изван наших речи, него што смо ми успели да нашим муцавим речима обухватимо.

И ми данас и овде муцамо нешто о Светоме Сави, не да бисмо њега похвалили, да бисмо њега узвеличали, јер је он од Бога узвеличан као нико из рода нашега, него то говоримо себе ради, да бисмо макар мало обележили и обасјали пут којим наша генерација данас треба да иде, како са правог пута не бисмо скренули и изгубили се у лавиринту стаза и беспућа разних екуменизама, глобализама и других савремених заблуда. Свети Сава је и нама данас, као и свим ранијим генерацијама, неопходни и незаменљиви путовођа и учитељ „пута који води у живот“, као што се пева у његовом тропару данас. Како је могао, како је успео млади кнежевић Растко да попут орла прелети све препреке, све замке, сва искушења која овај свет, боље речено – ђаво, поставља пред сваку небочежњиву и богољубиву душу? Тиме, и само тиме што је себе испунио Господом Христом, као што је Господ и рекао у своме светом Еванђељу: „Без мене не можете чинити ништа“. Млади Растко се целога живота трудио вршећи заповести Христове, творећи свете евађелске врлине, живећи вером и ходећи вером за Господом Христом; вером и љубављу и молитвом и постом и кротошћу и смиреношћу и милосрђем и свим осталим светим врлинама, јер је знао да се само помоћу тих светих врлина иде за Господом Христом кроз овај свет ка ономе свету. Тиме је краљевић Растко преобратио себе у Светога Саву, унео васцелог Христа у душу своју и целокупно биће своје, а онда то све пренео и даровао српској земљи и српском народу.

Име Светога Саве, његово грандиозно дело које је радио и урадио у српском народу и за српски народ на свим пољима народног бивствовања, неодвојиво је и непојмљиво одвојено од његове охристовљене личности, коју је он градио и изградио у многотрудним подвизима и молитвама на Светој Гори. Све што је Сава тамо стекао, сву благодат Христову коју је поцрпео у манастиру Хиландару, све је то он, и самог себе, уткао у све поре живота српскога народа свога времена, али и свих познијих векова до данас. Благодатно зрачење његове свете личности, његовог живота и рада пратила су наш народ кроз векове, ево преко осамстотина година. Његова светлост нам је зрачила у тами ропства, његова рука нас је водила када смо остајали без државе и политичког вођства, његова мудост нас је саветовала шта нам ваља чинити кад год смо били у недоумици и на историјској раскрсници. Та мудрост нам је итекако потребна и данас када се наш народ распиње између истока и запада, уместо да буде, као што је говорио Свети Владика Николај, изнад истока и запада. Само захваљујући помоћи Светога Саве, с једне стране, и спремности Срба да га следе и слушају као свог духовног оца, учитеља и просветитеља, с друге стране, ми смо се одржали на овој историјској ветрометини до данашњег дана. И данас када смо, по ко зна који пут, поново на раскрсници и пред историјском одлуком, ми свој опстанак видимо само у што вернијем следовању пута који је Свети Сава пропутио и нама у аманет оставио, особито када је у питању чување свете вере Православне и живота по њој. Ван овога пута, све друго су странпутице и беспућа, ван његовог духа, све друго су злодуси, ван његове просвете, све друго је мрачњаштво. Отуда је у праву свети владика Николај када је својим просветљеним умом поручио Србима:

„Благо мајци која Саву роди,
и србима док их Сава води“.

Стога, не тражимо другога вођу, ма ко то био и ма како се он звао. Следујмо и данас Светога Саву. Јер, само њиме вођени, остаћемо и опстаћемо и као православци и као светосавци, као што су то били кроз сву исторју и наши славни и свети преци. Многе невоље ових задњих година притискале су и још увек притискају наш народ у целини, посебно онај на нашем светом Косову и Метохији. Том спољашњем притиску, страдању и невољама, у задње време се придодаје и страдање за праву веру, веру коју нам је проповедао и оставио Свети Сава, коју авај, данас многи напуштају и кваре и то баш они који су позвани да је чувају и бране од разних јереси и јеретика, који за циљ имају уништење светог православља. Наша Српска Православна Црква је од Светога Саве била и остала народна црква, која свој народ никад није напуштала ни заборављала, него је увек била са њим и у добру и у злу све до дана данашњега. А данас? Куда плови брод Светосавске цркве? Сагледајмо и схватимо то на време јер сутра већ може бити касно. Стално и свуда у тим нашим навољама осећали смо да нас рука Светога Саве води, осећали смо да нас дух његов храбри. И данас нека и у нашим ушима одзвањају његове благе и умилне речи:

„Придите чада, послушајте мене,
страху Господњу научићу вас,
показаћу вам како радит’ треба,
у чему је пропаст, у чему је спас“.

Тешко је рећи у чему је Свети Сава највећи. Он се нема са ким поредити. У сваком сегменту његовог живота, у сваком његовом делу, он је ненадмашан и неупоредив. Његова мера је – безмерност. Његова визија – недостижност. Говорити о сваком сегменту његовог живота и рада, захтевало би многобројне томове књига, чак читаве библиотеке. Оне, ваистину, и постоје, оне су исписиване вековима и пишу се непрестано. Па ипак, никад све рећи о Светом Сави. Он превазилази сваку реч људску. Он је шири од сваке мисли људске. Јер он је испунио себе неописивим и неистраживим Господом Исусом Христом. Живот Светог Саве је, као и живот сваког Светитеља, поновљени живот Господа Исуса Христа. Сваки од њих могао би поновити и на себе применити речи светог апостола Павла: „не живим више ја, него живи у мени Христос“ (Гал. 2, 20).

Ми се данас, браћо и сестре, и драга децо, попут Светог Кнеза Лазара, налазимо пред судбоносним питањем, коме ћемо се приволети царству. Да ли ће наш пут и у будућа покољења бити пут Светога Саве, Светог Владике Николаја, Преподобног Јустина ћелиског, пут који води у живот вечни, или ћемо кренути путем екуменизма, папизма, новотарства,… градећи себи неку нову веру и цркву. Једино пут Светога Саве, могао би бити од велике користи и нама данас, ако бисмо сви били спремни да следујемо његов пример и речи у служби Богу и роду, а да се оканемо својих себичних, личних или ускопартијских интереса.

То је порука и поука Светога Саве свима нама на овај предивни и преславни празник његов, порука и поука која нам је данас потребнија него икада раније, јер и положај нашег народа на Косову и Метохији, али и положај наше Отаџбине у целини, тежи је и неповољнији данас него икада раније. Стога нам је помоћ и мудрости Светога Саве тако преко потребна, те му се из дубине душе молимо и кличемо:

„Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози“!

Амин!

Ваши млитвеници пред Господом, смирени

+ Епископ АРТЕМИЈЕ
+ Хорепископ старо-рашки и лознички НИКОЛАЈ
+ Хорепископ новобрдски и панонски МАКСИМ