У последње време, а нарочито у вези са предстојећим изборима, актуелизовано је старо питање веза дијаспоре са Србијом, као и остварења политичких и имовинских права српске дијаспоре. Од стране државе, изражава се жеља за повећањем новчаних доприноса дијаспоре Србији (који ни сада нису били мали – али то су, углавном, новчане дознаке сродницима).
Родио се 1926. на једном острву у јужном Егеју. Читаво детињство провео је играјући се са хришћанском децом, иако је сам био Муслиман. Уочи хришћанских празника заједно са децом из села певао је празничне песмице и свирао на својој фрули. Кућа у којој је живео била је обична штала.
(Поводом 40 година од другог рушења Његошеве капеле на Ловћену)
Највећи живи српски песник, Матија Бећковић, на почетку своје поеме „Лелек мене“, говорећи о највећем песнику у историји рода српског, каже:
„Боже драги, нема већег чуда
Но што пишу послије Његоша
На врху је само једно мјесто
И никад се неће упразнити
А горему ниђе краја нема!
У 112. по реду емисији Православље Данас, у продукцији Тв Дуга из Новог Сада, следи наставак Васкршње Архијерејске Литургије, којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије.
Емисија Православље Данас, 111. по реду, снимана је у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, на Васкрс.
Васкршњом Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије.
Трећи дан Васкрса, у Васкршњи или Светли уторак, духовна радост и молитвено сабрање окупило је многобројне вернике у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.
Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у Егзилу Г.Г. Артемије, уз саслуживање више свештеномонаха и свештенођакона.
На Васкршњи (Светли) Понедељак Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у Егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преображења Господњег у Леушићима.
Ово је уједно и прва одслужена Архијерејска Литургија у Леушићком сестринству.
Црква је била мала да прими многобројне вернике који су дошли из целе Србије, па је велики број верника остао на платоу испред Цркве.
„Успостављање савршеног друштвеног уређења је проблем
који зависи од законитих међусобних односа између држава
и не може бити решен док се то стање не разреши.“
Имануел Кант[1]
Најсуштинскији проблем те ad hoc и, по тврђењу САД, sui generis политичке творевине коју данас називају Републиком Косово[2] је њена сумњива сувереност, што је, са традиционалне тачке гледишта, предуслов за постојање праве државе, и што, истовремено, обезбеђује правни оквир и легитимитет за формулисање и спровођење одговарајућих државних одлука.
„Ја сам светлост свету;
ко иде за мном неће ходити у тами,
него ће имати светлост живота.“
(Јован, 8:12)
Језик и писмо као нерешено питање српског идентитета
Непостојање и недосезање истине о српском језику и писму у другој половини 20. века и даље озбиљно трауматизује грађане Србије осетљиве на кључна питања српског језика и културе због недостатка доказа о важним догађајима, одлукама и дубоким променама које су дугорочно утицале на њихову свест и праксу у тој области.
Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, уз саслуживање свештенослужитеља Епархије у егзилу, служио је на Велики Петак Вечерње са изношењем Плаштанице у храму у Љуљацима.
Овај дан хришћанске жалости је и најзначајни у Седмици страдања Христовог за сав свет, а његова смрт је увод у радост Васкрсења и победе над смрћу.
Анализа деструкције Србије и процеса отуђења Косова и Метохије
На виделу је континуирано урушавање позиција своје државе према делу територије и народа, Косову и Метохији, његовог статуса, права и фактичког стања. Уз све изговоре и рационализације на крају остаје коначни избор своје отаџбине, одбране државе и народа уједно важећег унутрашњег и међународног правног поретка, Устава и Резулуције 1244 СБ УН или предаје, окупације и сарадње са окупатором у растакању државе и жртвовању народа.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
