Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Рајица М: Пастиру Добром и верним оцима

СРБИНЕ БРАТЕ! МУШКИ СТОЈ! С ТОБОМ ЈЕ БОГ!

Србине Брате! Два века те није у целости, пројављујеш се тек у назнакама, по прикрајцима и засенцима. Од како те обезглавише у Радовањском лугу обезглављен спаваш на сунчаном Опленцу док ти скалп тамнује у Стамболу. Обезглављеним телом месечариш кроз тамну балканску ноћ док ти се туђинске главе докотрљавају на рамена.

Јеромонах Максим: Црква и савремено „Евхаристијско богословље“

Црква је Царство Небеско на земљи, оно које јесте и које ће доћи. Она је Царство Небеско ничим другим до благодаћу, благодатним творачким и спаситељним, васкрситељним силама Христа Бога, на Коме Црква почива и благодаћу Бога Духа Светога, који Цркву саздаје и утемељује у Христу. Та благодат, те божанске, нестворене енергије Светотројичнога Бога управо су Сам Бог који њима дејствује, оприсутњујући Себе управо енергијама, а не суштином, која је увек трансцендентна.

Римокатолички богослови у Руској семинарији у Француској

Управник папистичке школе св. Sulpice, Issy-les-Moulineaux, Abbe Didier Bert, са својим наставницима и четрдесет ученика, посетио је 25. јануара 2011. Руску Православну богословску школу у Француској.

Претходно је пре годину дана руска делгегација посетила ову римокатоличку семинарију – Les séminaristes d’Issy-les-Moulineaux en visite au séminaire orthodoxe.

Сусрет Илариона Волоколамског и Рабина Шнајера

Током своје посете САД, 7. фебруара 2011, Архиепископ Волоколамски Иларион, Председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије, сусрео се са оснивачем и Председником Института „Appeal of conscience“, рабином Артуром Шнајером.

Овај Институт основан 1965. има за циљ развој дијалога и добрих односа између традиционалних светских религија.

Литургија у Љуљацима 20-2-2011

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је у Недељу о блудном сину (20. фебруара) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима.

Архимандрит Симеон: Коме служи Синод?

УВОД

Још је у свежем и живом сећању процес обнове српских светиња на Косову и Метохији по одредницама тзв. Меморандума, који су изводили Шиптари, без икаквог знања, искуства и стручне оспособљености за такве послове, уз будни надзор Синодалаца да се тај „модел обнове“ случајно не оспори и не обустави, и уз подстицање тзв.

Сретење – Литургија

На сам дан празника Владика Артемије је служио Свету Архијерејску Литургију. Пред почетак Литургије рукопроизвео је за чтеца Далибора (Марковића), богослова из Новог Пазара. На Светој Литургији Владици Артемију саслуживало је 10 свештеномонаха, Јереј Небојша (Стевић) и 3 свештенођакона. Не мали број верника се на Литургији и причестио Светим и животворним Тајнама Христовим.

Сретење – монашења

Велика благодат Божија која је обасјала Цркву Божију на Светога Саву и Света Три Јерарха, још једном је бљеснула у храму Светог Јована Крститеља у Љуљацима на Преславни Празник Сретења. Тог празничног дана, на Великој Вечерњи, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Артемије, замонашио је у чин мале схиме расофорну монахињу Јерусалиму (Филиповић), при чему је задржао њено старо име, и искушенице Зорицу (Ивановић), Митру (Андрејевић) и Радојку (Јанковић) давши им нова монашка имена Ангелина, Михаила и Харитина.

Јеромонах Максим: Пошаст, а не „пошаст“ екуменизма

Мешање политике у живот Цркве је тема многих савремених расправа, анализа и чланака, уопште, то је тема која забрињава многе умове данашњице, особито оне којима је до Цркве искрено стало. Кад кажемо утицај политике, мислимо, наравно, на утицај политичког „мејнстрима“, а данас је то евроинтеграциона, већ пословично бајковита прича о демократији и евро-унијској земљи Дембелији, која „жељно ишчекује“ сиромашну и неразвијену Србију.

Нови свештеномонаси у редовима катакомбног монаштва

После периода жестоког и добро организованог медијског одстрела Владике Артемија и његовог монаштва, спроведеног од стране неславног трија кога чине поједини заблудели архијереји СПЦ, тамних и мрачних српских синова из државног апарата, и антипатриотских, прозападно оријентисаних медија, чинило се да је истина потпуно уништена и да од ње неће остати ни камен на камену.