ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

У манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, 8. октобра 2022. године, служена је Заупокојена Литургија а потом и годишњи парастос новопрестављеном слуги Божјем  Мирославу Стеванчевићу, ктитору поменуте обитељи. Заупокојену Литургију је служио протосинђел Игњатије (Станић) а парастос Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење протосинђела Игњатија (Станића), јеромонаха Пајсија (Марковића), протојереја Жељка Марића и јерођакона Симеона (Васића).

Поводом храмовне славе, празника Зачећа Светог Јована Крститеља, 6. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Љуљацима Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и више свештенослужитеља епархије. Светој Архијерејској Литургији присуствовало је бројно монаштво епархије и око 300 верника.

На Великом вечерњу, уочи празника Зачећа Светог Јована Крститеља, 5. октобра, у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушенике ове обитељи Драга (Брицеља) и Будимира (Марића). Новим монасима Владика је дао монашка имена Авакум и Теофан.

Синаксар:

Месеца септембра, 28. дана, празнујемо спомен Преподобномученика Харитона Косовског, који је пострадао од злочинаца у Призрену, јуна 1999. године. Његово намучено и обезглављено тело пронађено је у околини Призрена у месецу августу Лета Господњег 2000.

У манастиру Свете Тројице у Кули, на Великом вечерњу уочи празника Покров Пресвете Богородице, 13. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашиће у чин мале схиме искушеника поменутог манастира Марка (Димитријевића). Велико вечерње ће почети у 17.00 часова.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСТРАЈНОСТИ У ВЕРИ И МОЛИТВИ

Матеј 15, 21-28. Зач. 62

Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти.

Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова?

Заупокојена Литургија и годишњи парастос новопрестављеном слуги Божјем Мирославу Стеванчевићу, ктитору  манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, служиће се 8. октобра 2022. године у поменутом манастиру.

Литургија ће почети у 8 часова а парастос у 11 часова.

Инфо служба

Измени

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ТАЛАНТИМА

Матеј 25, 14-30. Зач. 105.

Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Бог ствара неједнакост, значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.

Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.

У манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима, на Великом вечерњу уочи празника Зачеће Светог Јована Крститеља, 5. октобра, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашиће у чин мале схиме искушенике поменутог манастира Драга (Брицеља) и Будимира (Марића). Велико вечерње ће почети у 17.00 часова.

Након одслужене Литургије и трпезе љубави у Новој Тополи, у недељу 18.9.2022. владика се са монаштвом и са групом верника упутио ка Доњој Градини, том великом стратишту српског народа из Другог светског рата. Само кратки записи који се налазе на мермерним плочама по овом спомен обележју буде језу у сваком посетиоцу ове велике гробнице невиних људи чија је кривица била само што нису Хрвати или се нису слагали са нацистичким режимом Независне Државе Хрватске.

Усреду, 21. септембра, у Богородичином манастиру у Прањанима код Горњег Милановца свечано је прослављена храмовна слава Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење шест свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 100 верника из разних крајева наше отаџбине.

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске. Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била једна од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама.