Почетна / АРХИВА / Промоција књиге „Шематизам Епархије рашко-призренске у егзилу 2010-2020“

Промоција књиге „Шематизам Епархије рашко-призренске у егзилу 2010-2020“

Print Friendly, PDF & Email
На дан Светог великомученика Артемија, 2. новембра/20 октобра, у Академији 28 у Београду представљен је „Шематизам Епархије рашко-призренске у егзилу 2010-2020“. Овим издањем монаштво епархије рашко-призренске у егзилу постхумно је испунило жељу и идеју свог духовног оца блажене успомене епископа Артемија да се „…Шематизам уради ваљано“. Он се упокојио у Господу изненада на Аранђеловдан, 21. новембра 2020, на 60. годишњицу свог монашења. Сви текстови у овој књизи написани су за његовог живота и имају његов благослов, а београдским представљањем Шематизма обележен је имендан владике Артемија, који је поседњи пут прославио са монаштвом и верницима пре две године у катакомбалном манастиру светог преподобног мученика Харитона Косовског у Сурдуку.

Уз молитве и песме са Косова и Метохије о „Шематизму Епархије рашко-призренске у егзилу“ у препуној великој сали Академије 28 говорили су Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски у егзилу господин Ксенофонт, Преосвећени хорепископи новобрдски и панонски Максим и хвостански и барајевски Наум, протосинђел Дамјан и архивски саветник Весна Башић.

Владике Ксенофонт и Максим  указали су на значај ове књиге која превазилази оквире класичног црквеног Шемтизма као историјско сведочанство како се после прогона владике Артемија из ЕРП 2010, из које је са њим  у неизвесност изашло стотинак монаха и монахиња, рађала ЕРП у Егзилу која данас броји, како је речено, више од 40 катакомбних манастира и парохијских храмова широм Србије, у РС, Аустрији, Немачкој, Великој Британији,  Русији, Украјини, САД, Канади… попримивши, како је говорио владика Артемије, „космичке размере“.

– Књига пред нама није обична, још једна нова књига, него вечноживи сведок једног времена и борбе за чистоту вере, прогона и жртве, голготе и једног васкрсења, задужбинарства и љубави према Богу и роду, једне благодати и једног чуда које се зове Епархија рашко-призренска у егзилу. Настојали смо да ову благодат и ово чудо што више ухватимо у рам речи и фотографије и тако сачувамо од заборава… Свака страница ове књиге речито говори о веома плодном архипастирском раду блажене успомене нашег Старца и Епископа Артемија. Све личности од хорепископа до најмлађег искушеника, сва тела Епархије, све катакомбе, све области деловања Епархије описани у овој књизи, засађени су и неговани у Епархији, том врту Божјем, његовом руком, с апостолском ревношћу и љубављу. Због тога је ова књига, усуђујем се рећи, и својеврсно житије Епископа Артемија – нагласио је владика Наум, главни уредник овог издања.

Он се захвалио свима који су на било који начин учествовали у двогодишњој припреми Шематизма за који је идеју, благослов дао и завештање оставио блаженопочивши владика Артемије. Он је именовао главног уредника владику Наума,  уређивачки одбор у саставу: тадашњи хорепископ Ксенофонт, протосинђел Варсенуфије, монахиња Марта, као и техничке уреднике: протосинђела Дамјана и Владу Виловског. Посао лектуре и коректуре урадила је Јелица Недић, чији су високу професионалност помињали и хвалили сви који су били директно укључени у рад на Шамтизму. За фотографије били су задужени: Бранислав Суботин, Сања Максимовић и Весна Станковић, док је Саша Штаткић помогао у изради мапе катакомби.

-Свако је на свом пољу рада дао највише што је могао. Знање нас монаха у раду на овом типу књиге је било оскудно. Имали смо само љубав према духовном оцу и епископу, добру вољу и жељу да испунимо његов благослов. Његов благослов и молитве као магнет су привукле благодат Божју која је допунила наше недостатке, те смо, надам се, успешно обавили своје послушање. За разлику од нас монаха, наша лекторка, сестра Јелица Недић, имала је велико знање и искуство у раду на књизи уопште, те је ‘испеглала’ оно што смо ми ‘невјеже’ урадили. Она је најзаслужнија за модеран дизајн књиге, мада нам је ‘крв попила’ са својим стручним перфекционистичким интервенцијама, али нека, вредело је – оценио је владика Наум.

Протосинђл Дамјан објаснио је како се идеја о Шемизизму ЕРП у езилу развијала и прерасла у ово фотографијама и мапама богато илустровано издање Задужбине Нова Никеја штампано у штампарији ЈП Службени гласник.

-Успели смо да приредимо књигу која је типска, а да не буде стандардна, која је пуна живота а опет лишена патетике, књигу која је пуна података а није досадна за читање. Направили смо књигу која је лична карта наше епархије и којом се наша епархија уписује у историју… Кад су питали Светог владику Николаја зашто Свети Сава није више писао, владика је одговорио да је сваки крштен Србин нова књига Светога Саве. У том смислу овај Шематизам, чији смо део сви ми, и клир и мирјани, представља један том у великој енциклопедији Светог Саве, који с поносом стављамо на полицу те светосавске библиотеке, у славу Божију, за сведочанство о нама и надам се на инспирацију будућим поколењима – поручио је протосинђел Дамајн.

Стручну оцену „Шематизма ЕРП у егзилу“ дала је сестра Весна Башић, кроз чије су руке „прошли сви шемтизми рађени у СПЦ“.  

-Пред нама је књига објављена у А-4 формату, обима од 544 странице, са више од  хиљаду фотографија, штампана у пуном колору на изузетно квалитетној хартији, с тврдим повезом и омотницом, књига која је одмах постала узор будућим састављачима шематизама, узор који је тешко достићи. „ Шематизам Епархије рашко-призренске у егзилу 2010–2020“је и по свом меритуму и по својој методологији – несвакидашње узорна књига. Руковођена најоднегованијим мерилима како литерарног, тако и ликовно-графичког уређења, постала је израз поштовања према шематизму као врсти књиге. Међутим, оно што превазилази и те високе стандарде јесте њена енергија. Због тога јој слободно можемо доделити статус чуда – нагласила је Весна Башић.

Она је указала и да је „владика Артемије, идејни творац ове душекорисне књиге, хтео је да, у уточишту језика, покажемо како богослужитељи Епархије рашко-призренске, који су ‘прогнани правде ради’, молитвено ревнују и мисионаре у егзилу и остављају сведочанство о опстојавању и трајању православне вере у зловремљу….“

-Текстове владике Артемија, протосинђела Варсануфија, протосинђела Дамјана као и настојатеља свих катакомби, обједињени руком хорепископа Наума, прате документарне и уметничке фотографије, највећим делом настале надареном и стрпљивом руком монахиње Марте, штавише, чине прозно-фотографску књижну симбиозу. Тако уцелињене, приче и слике носе победу живота, јер очима вере показују и доказују стварност и лепоту Његовог рођења, Његовог страдања на Крсту, Васкрсења и Вазнесења на небо. Повезујући садашњост с оним што јој је претходило, показују опредељеност за сакупљање расутог и чување сакупљеног. Епархија и њен узаврели десетогодишњи живот који су пренети у књигу – јесу чудо. Све је у њима – Епархији и књизи – химна двострукој љубави: Бога према човеку и човека према Богу – рекла је Весна Башић.

Према њеној оцени, „семантичко-ликовну статику овог словног здања чини радост непрекидне Пасхе“.

-Доживљај духовне радости населило је прво срце владике Артемија, затим његове духовне деце, његових сатрудника богослужитеља ове Богом спасаване Епархије, али истовремено, и срца нас овде сабраних. Наш заједнички живот приказан је као пчелињак од српских иконичних слова, да посведоче Истину. Тај литургијски бруј из народне душе и вере повезује садашњост са оним што јој је претходило. Тако је владика Артемије са својим пчелама радилицама, монаштвом и свештенством, показао опредељеност за духовне и народне вредности, настављајући богоугодним и душерадосним светосавским, уским  путевима. Он је својом богонадахнутом видовитошћу, која једина може покретати на бесмртна дела, изворности и лепоти ове књиге желео и припремао високо узвинут облик духа. Владика је знао: Само написана реч остаје, родна реч. Зато су сви који су учествовали у њеном настајању и обликовању и могли да пронађу подстицај у свести и сазнању да преносе родну реч која одзвања из дубине векова, а та родна реч у којој је садржано духовно и народно јединство, наше је највеће благо. Само написана реч остаје. Траје вечно. Када је за хиљаду година пронађу нему на папиру, прозбориће. Слово је чудно семе. Клија са папира после хиљаду година и расцветава се у глас и реч – нагласила је Весна Башић.

Првом представљању „Шематизма ЕРП у егзилу“ присуствовали су: Његово Преосвештенство хорепископ старорашки и лознички господин Николај, свештенство, монаштво, верници и пријатељи из целе Епархије.

Промоцију су својим појањем и читањем украсили: Славко Весић, Наташа Ћебић и Теодора Керезовић. Промоцију је водила Ивана Чукановић

Инфо служба