Бадње вече и Божић у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама

Најрадоснији хришћански празник, Рођење Господа Бога и Спаса нашега – Исуса Христа, у нашем народу познат као Божић, свечано је прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Његово Преосвештенство, Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт, богослужио је у седишту епархије – манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама.

Прaзнично славље започело је богослужењем на Бадње вече. Пред паљење Бадњака, Владика Ксенофонт се обратио верном народу пригодном беседом:

„Ево, пред паљење Бадњака, ова кратка молитва у којој смо се Господу помолили, у овај последњи дан  поста, пред велики празник рођења Христовог на земљи. Пред празник када Бог постаје човјек. Дивни празник који нам је показао да за човјека није све изгубљено, и који нам је парадоксално показао и да за Бога није све изгубљено. Да човјек није био изгубљен за Бога, и да је једини начин да човек не буде изгубљен за Бога – да Бог постане човјек. И зато нам се, у витлејемским јаслицама, далеко од очију јавности, далеко од очију царева и краљева, мудријаша и богаташа овога свијета, родио Христос. А овај последњи дан, како је у нашој Цркви и у нашем народу установљено, дан који се зове Бадњак, и широм свих српских земаља прославља се овај дан и дивни су обичаји који се чувају, који се држе на овај дан. Па и многи из нашега народа, који се данас и не зову више Србима, исто зову овај дан Бадњак, исте обичаје чувају. Али, нема онога српскога Риста кога су требали да чувају, кога нам је Пилипенда проповједио, на кога нас је Пилипенда упозорио, како љубоморно треба да га чувамо. И зато нас Света Црква учи да, поред ових нових мудријаша који нам данас кажу да нам нису потребни ни бадњаци ни слама, и да нам је битно само оно што читамо у Светом Јеванђељу, да пустимо све те народне обичаје. Имамо, дакле, оне који нас лишавају народних обичаја, имамо оне који чувају народне обичаје, а да не припадају више Цркви Православној, да не припадају Цркви Христовој, и да нису више српскога имена. Ми се држимо и даље оне средине, каквој смо учени, каквој смо научени, да нисмо учени да прослављамо ове празнике преко америчких филмова.

А ми, ево још увијек данас у Посту, чувамо дакле тај средњи пут, чувамо то Православље како га је назвао Свети отац Јустин, како га је назвао Свети Владика Николај, Светосавље – Православље српскога стила и искуства. Чувамо дакле и чесницу, и сламу, и бадњак, и држимо ове обичаје. А држећи се ових обичаја, не држимо се само њих, понављам још једном, јер има и оних који држе ове обичаје данас, али одрекли су се српскога Риста, одрекли су се ове наше дивне српске Православне вјере, одрекли су се овога Светосавља и одрекли су се Светога Саве, који на небесима за нама вапи и за нас се моли. Зато се трудимо, браћо и сестре, да држимо све што је Црква прописала, да се чувамо као што је Црква и прописала, пазећи на ове наше празнике, по освјештаном старом календару, чувајући се у посту, молитви, у трезвености све до празника Божића, да онда у миру и у љубави, да се мирбожавамо, дакле да се тако и поздрављамо, како нас и учи овај Божићњи празник, да сачувамо тај мир сами у себи, да сачувамо тај мир једни са другима, да сачувамо тај мир са Богом, и ради тога мира да бисмо имали мир и помирење са Богом. И Христос је дошао, оваплотио се, и родио се у витлејемским јаслицама, да би нас спасио. Амин, Боже дај,“ беседио је владика.

Након поучног слова Владика је обавио чин освећења бадњака. Уследило је налагање бадњака уз радосно појање божићне песме „Ој бадњаче, бадњаче“. Празнично славље је настављено у манастирској трпезарији, где је, по старом српском обичају, обављено уношење бадњака и сламе у дом, уз радосно појање монаштва и верног народа. Уследила је трпеза љубави за све присутне коју је приредило братство манастира.

Сутрадан, на сам празник Рођења Христовог, у 5.00 часова, богослужење је започело Великим повечерјем. У наставку је Преосвећени Владика Ксенофонт служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: протосинђела Доситеја, протосинђела Платона, јеромонаха Леонтија и јерођакона Михаила. Многи од присутних верника сјединили су се са Господом кроз Свето Причешће.

На крају Свете Литургије прочитана је Божићна посланица Епископа рашко-призренског  у егзилу Г.Г. Ксенофонта, и подручних му Хорепископа: Николаја, Максима и Наума.

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба