Манастир Преподобног Симеона Мироточивог свечано прославио свог небеског заштитника

Дана 28. фебруара, манастир Преподобног Симеона Мироточивог у Дежеви свечано је прославио своју храмовну славу Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Владики су саслуживали Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, протосинђел Дамјан (Ковачевић), протосинђел Евтимије (Милентијевић), протосинђел Игњатије (Станић), јеромонах Теоктист (Вуловић), јереј Синиша Ђурин и архиђакон Артемије (Милаковић). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 200 светосаваца из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које је у част Преподобног Симеона Мироточивог принело манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Владета Вуловић из Звечана, Владимир Решетов из Кремана, и Радован Радовановић из Рибарића. За домаћине славе идуће године пријавили су се: Ђорђе Радомировић, Драган Мијатовић, Жељко Николов и Верка Славковић, сви из Новог Пазара.

У својој архипастирској беседи Владика Ксенофонт је поучио присутни верни народ:

„Велики тај самодржац и жупан српски остави све овдје на земљи и пође за примјером свога дивнога сина и тај свети двојац настани се у Светој Гори, у Гори Атонској, да би тамо као смирени старац завршио живот свој, са асуром под леђима и каменом као узглављем и завршио своје ријечи благодарношћу и славећи Бога, као смирени монах Симеон Немања.

Бог њега прослави, дакле, не само због тих његових, и не уопште због тих његових државничких достигнућа, него због његове смирености и његове свијести да је ништа човјек овдје на земљи, да је човјек само једно смирено биће које треба да послужи Богу и ближњем свом и зато, кажем, је посљедње године живота свог и провео заједно се са сином својим подвизавајући и тако онај кога су се многи плашили тако смирено заврши живот свој у убогој монашкој ћелији.

Али Бог га није заборавио, Бог га је прославио и по смрти његовој, његово тијело нетрулежно изливало благодатни дар светога мира, којим су се многи помазивали, многи исцјељивали, па све до дана данашњега и ми призивамо Светога Симеона Мироточивог у молитвама својим, да нам буде небески заштитник, да и нас заштити, како нас који смо се овдје у овом броју сакупили у овој светињи, тако и читав српски народ, који је заборавио на Светог Симеона Мироточивога и на светитељство његово, који је заборавио на свете Немањиће, који је заборавио на свете претке своје, а тако, њих заборављајући, заборавио на Цркву Божију и на Самога Христа. Заборавио управо оно што нам данас Господ – чули сте у Јеванђељу – говори, дакле, да ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је, а ко душу своју изгуби ради Господа, ради Крста и ради Јеванђеља, тај ће је сачувати“.

Уследила је трпеза љубави, коју је за све присутне припремило манастирско братство са овогодишњим домаћинима славе.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.