СВЕТОСАВСКА ПОСЛАНИЦА

Print Friendly, PDF & Email

Свештенству, монаштву и верним чедима Епархије
Рашко-призренске и косовско-метохијске
У ЕГЗИЛУ
Радосни поздрав
Срећна Вам слава – Свети Отац Сава

Веома се радујем, децо наша духовна, да смо се данас на овај велики празник у овако великом броју окупили у нашим скромним катакомбама и у нашим школама, тим домовима просвете, да бисмо заједнички прославили „школску славу“ – Светитеља Саву. Име Светога Саве данас је најприсутније име у српском народу на свим светским меридијанима где год Срби живе. У свим храмовима, у свим школама – од основних до универзитета – име Светога Саве данас је изговорено безброј пута. И не само ове године, него је тако вековима сваке године. Многе песме су изрецитоване устима најмлађих потомака и поштовалаца Светога Саве, деце наше, многа пригодна предавања су одржана у његову част, многе књиге и студије, чак читаве библиотеке су написане и објављене, па ипак никада довољно, никада све није речено о Светом Сави, много више је остало нереченога. Јер Свети Сава је духовни океан, којега Срби вековима проучавају и испитују, и увек долазе до сазнања да је он у потпуности недокучив и неистражив. У томе је тајна Светога Саве, тајна сваког Светитеља и угодника Божијег.

И ми данас овде говоримо нешто о Светом Сави, не да би смо њега похвалили, да би смо њега узвеличали, јер је он од Бога узвеличан као нико из нашег рода, него себе ради, да бисмо макар мало обележили и обасјали пут којим наша генерација данас пролази, иако су многи, нажалост, са правога пута скренули, и изгубили се у лавиринту стаза и беспућа. Он је и свима нама данас, као и свим генерацијама које су нама претходиле, неопходни путовођа и учитељ „пута који води у живот“, као што се пева у песми њему посвећеној.

Име Светога Саве, његово грандиозно дело које је радио и урадио у српском народу и за српски народ на свим пољима народног бивствовања, неодвојиво је и непојмљиво одвојено од његове охристовљене личности, као што се једно дрво не може ни схватити ни објаснити без његових плодова. „Свако се дрво по плодовима његовим познаје“ (Мт. 7, 17-20). А плодови и дела Светога Саве многобројни су, те стога несагледиви и необухватљиви у потпуности у једној краткој посланици.

Свети Сава је уткан у све поре живота српскога народа свога времена, али и свих познијих векова до данас, све их је оплеменио, облагородио, осветио. Благодатно зрачење таквога живота и рада пратила су наш народ кроз векове, ево преко осамстотина година. Његова светлост нам је зрачила у тами ропства, његова рука нас је водила када смо остајали без државе и политичког вођства, његов ум нас је саветовао шта нам ваља чинити кад год смо били у недоумици и на историјској раскрсници. Само захваљујући његовој помоћи с једне стране, и спремности Срба да га следе и слушају као свог духовног оца, учитеља и просветитеља, с друге стране, ми смо се одржали на овој историјској ветрометини до дана данашњега. И данас, када смо по ко зна који пут, поново пред историјском одлуком, ми свој опстанак видимо само у што вернијем следовању пута који је пропутио и нама у аманет оставио Свети Сава. Ван његовог пута, све друго су странпутице и беспућа, ван његовог духа, све друго су злодуси, ван његове просвете, све друго је мрачњаштво. Сагледавајући сав тај значај Светога Саве за род наш кроз векове, просветљени ум светог Владике Николаја, кликнуо је:

„Благо мајци која Саву роди,
И Србима док их Сава води“.

Стога, не тражимо другога вођу. Следујмо и данас Светога Саву. Јер, само вођени њиме, нашим оцем и учитељем, наш народ ће остати и опстати ма где да живи, а нарочито на светим косовско-метохијским просторима, тој духовној и националној колевци нашој, без обзира на тешкоће и невоље кроз које пролазимо. Претходне године за наш српски народ, за нашу Свету Цркву, и посебно за Епархију рашко-призренску и косовско-метохијску биле су изузетно тешке, страдалне и мученичке. Сукоби, крвопролића, прогони, бежања и многе друге невоље притискале су и још увек притискају наш народ на Косову и Метохији, а са њиме и нашу Цркву, која је од Светога Саве била и остала народна црква, која свој народ никад није напуштала ни заборављала, него је увек била са њим и у добру и у злу све до дана данашњега. Стално и свуда у тим нашим невољама осећали смо да нас рука Светога Саве води, осећали смо да нас дух његов храбри, док су у нашим ушима одзвањале његове благе и умилне речи:

„Придите чада, послушајте мене,
страху Господњу научићу Вас,
показаћу вам како радит треба,
у чему је пропаст, у чему је спас“.

Тако је накад било, а данас? Запитајмо се да ли смо и данас спремни да чујемо, прихватимо и послушамо тај благи, очински савет? Нажалост, то не бисмо могли да потврдимо. Напротив, данас се питамо где се Срби данас налазе? Да ли пазе на стазе Светога Саве којима је он путовао? Авај, данашњи Срби и њихове вође, како политичке тако и духовне, изгубили су светосавски орјентир, скренули са његовог пута. Први су се загледали у Европу, и прогласили девизу да „она нема алтернативу“, те гледајући у њу и очекујући од ње, а не од Бога, спас роду нашем, спремни су да жртвују и одрекну се свега, па и Косова и Метохије, не увиђајући да ће, ако то спроведу, нестати и саме Србије. Србија без Косова је немислива и немогуђа. А духовне вође, чак и они који седе на светосавском трону, заборављају науку коју нам је Свети Сава оставио у аманет, па се окрећу екуменизму, папизму, глобализму, вукући за собом у пропаст и вечну погибао цео српски народ, неувиђајући да без Светосавља, Срби остају и без Православља, а тиме и без спасења. Ако, као народ у целини, не схватимо куда нас воде и заводе те модерне вође и новотарци, ако се не окренемо себи и не вратимо на освештани светосавски пут, пут светих Отаца, пут Господа Христа, онда нам спаса неће бити.

Због свега тога, ми данас доживљавамо и преживљавамо тугу и жалост а Свети Сава не престаје да пред Престолом Господњим клечи и кроз сузе вапије за спас посрнулога и заблуделога рода свога. Иако ми, по инерцији, у дивној светосавској химни и даље певамо:

„К небу главе подигните,
Саву тамо угледајте“,

очигледно нисмо спремни да то и животом потврдимо. Да јесмо, схватили би, разумели би значај верног следовања и угледања на Светога Саву. Схватили би да је Свети Сава за Србе гора висока, коју није лако догледати? Он је и дубина морска, ко је може испитати? Његов живот и дело је неисцрпни рудник духовног блага, ко га може измерити? Тешко је рећи у чему је Свети Сава највећи. У сваком сегменту његовог живота, у сваком његовом делу, он је ненадмашан и неупоредив. Његова мера је – безмерност. Његова визија – недостижност. Он правазилази сваку реч људску. Он је шири од сваке мисли људске. Јер он је испунио себе Неописивим и Неистраживим Господом Исусом Христом. Живот Светог Саве је поновљени живот Господа Христа, као што је то живот и било ког другог Светитеља. Сваки од њих може поновити и на себе применити речи светог апостола Павла: „Не живим више ја, него живи у мени Христос“ (Гал. 2, 20).

Ми се данас налазимо пред судбоносним окончањем преговора о будућем статусу Косова и Метохије. То никога не оставља спокојним и индиферентним. Независно ко је непосредно укључен у преговарачки тим, осећамо да у преговорима сви учествујемо и одговорност сви сносимо. Сваки на свој начин: мислима, осећањима, молитвом, добрим саветом… И у Савино време Србија и српски народ имали су искушења и невоља. Но све је успешно решавано богонадахнутом мудрошћу, а особито усрдном молитвом Светога Саве.

Пут и пример Светога Саве, могао би бити од велике користи и нама данашњим Србима, ако бисмо сви били спремни, а пре свега народне вође, духовне и политичке, да следујемо његовим путем у служби Богу и роду, а да се оканемо својих себичних личних, или ускопартијских интереса. Онда бисмо и ми данас са више наде и оптимизма кретали у преговоре и решавања горућих питања везаних за Косово и Метохију, али и шире за цео наш народ. Тако и само тако, тај пут би и за нас данас био пут који води у живот, у бољу будућност не само нашега, него и свих народа са којима, по промислу Божијем делимо ово парче земље под ногама нашим и ово небо над главама нашим.

Свети Сава нас и данас позива и призива на слогу и јединство српскога народа, слогу и јединство не само данас живућих Срба, него свих Срба и свих генерација који су живели пре нас, као и оних које долазе после нас, и обавезује нас да чувамо и очувамо оно што нам је од Предака остало – веру Православну, и свето Косово и Метохију, и да то предамо у аманет нашим млађим и будућим покољењима. Наши Преци су за те вредности полагали главе своје и проливали крв своју, и тиме извршили референдум о Косову и Метохији. Ми морамо бити и остати у јединству са њима, а залог који смо од њих примили и наследили да предамо млађима. Нико нема право да те наше свете мученике, као и наша будућа покољења, лиши права да се питају о судбини Косова и Метохије. А они су се недвосмислено определили и свој глас запечатили крвљу својом.

То је порука и поука Светога Саве на овај предивни и преславни празник његов, порука и поука која нам је данас потребнија него икада раније, јер и положај нашег народа на Косову и Метохији, али и положај наше државе у целини, тежи је и неповољнији данас него икада раније. Стога, још једном и много пута завапимо и ускликнимо:

„Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози“!

Амин!

Ваш молитвеник пред Господом, смирени
Епископ АРТЕМИЈЕ

Пред Савиндан, 2013. године.