Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Љуљаци / Недеља дванаеста по Духовдану у Љуљацима

Недеља дванаеста по Духовдану у Љуљацима

Print Friendly, PDF & Email

Тешко је богатоме ући у Царство небеско (Мт. 19, 23). Овде се мисли на богаташе који у себи самима виде узрок и моћ свог благостања. Међутим, богаташ који одсече сваку пристрасност према имању, који у себи угаси сваку наду на њега и престане да у њему гледа своју истинску потпору, у срцу постаје као и онај који ништа нема. Њему се због тога открива пут у Царство. Богатство тада не смета, већ помаже, будући да даје могућност да се чини добро.

Није богатство несрећа, већ уздање у њега и пристрасност према њему. Ту мисао је могуће уопштити: човек се богати оним на шта се нада и оним према чему је пристрасан. Ко се у јединога Бога нада и уз Њега се свим срцем прилепљује – обогатиће се Богом; а ко се нада у нешто друго, и према њему окpeћe срце, постаће њиме богат, а не Богом. Одатле произилази: ко није богат Богом, не може yћи у Царство Божије. То друго могу бити: сродничке везе, познанства, ум, чинови, круг делатности итд. Свети Теофан Затворник

У недељу дванаесту по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у Љуљацима, уз саслуживање свештеномонаха и свештенођакона Епархије.

У својој празничној беседи, Владика се осврнуо на Јеванђељску причу о младићу који је питао шта му је још потребно да би задобио живот вечни:

А има једно питање, које углавном никада нам не долази у главу, да га поставимо себи и Господу своме. То је питање које је данас у Јеванђељу поставио онај младић један, који приђе Христу и упита га једно питање упућено у име целог рода људскога, у име свих нас, и оних пре нас и ових данас који смо: „Шта треба да учиним да добијем живот вечни“? То је најважније питање и то је најважније сазнање које треба да добијемо! И Господ одговара младићу а одговара и свима нама. Шта нам треба да чинимо да добијемо живот вечни. Човек је зато створен браћо и сестре, створен и послат у овај свет, да живећи овде одређени број година 50, 80 или 100 да овим животом заслужи живот вечни. Циљ нашега постојања и послања у овај свет јесте стицање живота вечнога, наслеђе живота вечнога.

Након Владикине беседе, подељена је нафора свим присутнима, а трпезу љубави је припремио протосинђел Варсануфије са својом братијом.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.