Почетна / ПОДСЕЋАЊА / Подсећања / Подсећање: Изложба о страдањима Срба на Косову и Метохији

Подсећање: Изложба о страдањима Срба на Косову и Метохији

Print Friendly, PDF & Email

ГЛАСНИК КиМ број 162, 24. јун 2003. године

КОСОВСКА СВАКОДНЕВНИЦА У ПАРИЗУ

Изложба фотографија под називом “Цркве и манастири Косова, европска баштина у опасности”, отворена је прексиноћ, 19. јуна, на ободу Сене у центру Париза, показала је Французима део сурове свакодневнице Срба и других неалбанских народа у последње четири године од доласка међународних мировних снага у покрајину.

Рат на Косову и Метохији 1998. и 1999. године, био је страшан, ужасан, прљав и неправедан. Многе недужне жртве су пале на обе стране. А после рата, злочини се настављају. Страдање српског народа не престаје, ево пуне четири године и то у присуству УН, међународне заједнице, 40 000 НАТО војника и цивилних посматрача УНМИК-а. Жртве су Срби и други неалбански народи, а злочинци су албански терористи и сепаратисти“, истакао је, између осталог, на отварању владика рашко-призренске епархије Артемије.

Он је навео страшан биланс.

“За четири године, прогнано је 250 000 Срба и 30 000 припадника других народа, Рома, Турака и осталих, убијено је 1300 Срба, киднаповано још толико, спаљено и порушено 35 000 српских кућа, насилно усељено још 70 000. Извршено је највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата, спроведен духовни геноцид над Србима, којима је укинут језик, писмо, култура. Порушено је 113 цркава и манастира, део европске и светске културне баштине, многе из 13, 14. и 15. века. Косово и Метохија је у светској литератури познато као “долина фресака”. Сада је то културно благо уништено“, казао је владика.

Владика Артемије је истакао да од толиког броја разноврсних злочина извршених над Србима, КФОР и УНМИК нису успели да пронађу ни једног злочинца и приведу га лицу правде.

“Злочинци су и даље слободни и неометано врше своја злодела. Шта је све уништено на Косову и Метохији, показује и ова изложба. Надамо се да ће обићи свет, пробудити успаване савести, да се стане на пут вандализму и помогне да се прогнани врате кућама и живе живот достојан човека. То очекујемо од културне и демократске Европе “, поручио је владика Артемије отварајући изложбу.

Говорећи о уништеном косовском благу, експерт за сакралну архитектуру Љубиша Фолић је, између осталог, истакао да су на појединим местима уклоњене чак и рушевине и да је на њиховом месту никла трава.

Професор историје са Сорбоне Жан-Пол Блед је подсетио на недавно приказан филм на Сорбони о страхотама на Косову после краја рата и истакао да је ова изложба, на неки начин, њен наставак. “Она је трострука рана, национална, духовна и европска”, рекао је између осталог, Блед и поручио да је приказивање ових језивих призора било могуће захваљујући француско-српском пријатељству.

Један други брод, за време отварања, пловио је Сеном и пролазницима на великом екрану приказивао видео запис косовске муке.

Уз стравичне призоре духовног и људског страдања, представљене су брошуре, књиге, монографије, публикација “Распето Косово”, иконе, а духовне песме отпевале су Слађана Борота и Маша Бургић.

Отварању су присуствовали бројни наши и француски грађани, владика западно-европски Лука, свештенство париске цркве Св. Сава, отац Василије из манастира Сопоћани, амбасадор из БиХ Слободан Соја. Међу присутнима су биле супруга и ћерка лидера француског “Националног фронта” Жан-Мари ле Пена, Жанин и Марина.

Изложба ће бити отворена до 15. јула, а за време трајања биће организовано више округлих столова и дискусија на тему актуелних догађаја на Косову.

Извештај рађен на основу текстова објављених у НОВОСТИМА
(Франкфурт) и ВЕСТИ од 21. јуна и разговора са учесницима.

 

ЗАХТЕВ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА УЈЕДИЊЕНИМ НАЦИЈАМА И ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ:

ИСКОРИСТИТЕ МОГУЋНОСТИ КОЈЕ ИМАТЕ И РЕАЛНО ПОМОЗИТЕ ОПСТАНАК СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

 

Његова Светост Патријарх српски Господин Павле упутио је данас захтев Савету безбедности Организације Уједињених Нација и Хавијеру Солани, високом представнику Европске Уније за безбедност и спољну политику захтев за веће ангажовање у заштити и обезбеђивању основних људских права Србима и осталим неалбанцима који су остали да живе на Косову и Метохији, као и настављање пружања хуманитарне помоћи онима који су протерани из јужне српске покрајине. У писму, између осталог, стоји:

Патње стотина хиљада Срба и припадника других народа, пре четири године прогнаних са Косова и Метохије, Аутономне покрајине Републике Србије, која је сво то време под управом Организације Уједињених Нација, не смањују се и не престају. Њихова непокретна имовина на Косову и Метохији је уништена или узурпирана од стране Албанаца (30.000 кућа и станова опљачкано, а 77.000 узурпирано). Међународне организације им више не дају ни ону минималну помоћ како би могли покрити најосновније животне потребе. Перспективе за њихов повратак у места у којима су живели и њихови преци се смањују свакога дана, с обзиром на то да органи КФОР-а и УНМИК-а не чине ништа или чине веома мало, како би и оном малом броју Срба који су остали да живе на Косову и Метохији обезбедили основна људска права. Штавише, после бестијалног убиства трочлане породице Столић у Обилићу, и они се спремају за бекство пред ножевима албанских терориста. На жалост, држава Србија нема никакве могућности за контролу на овом делу своје територије, јер оне одредбе резолуције 1244 Савета безбедности које јој то право дају, остале су мртво слово на папиру.

Ми знамо да Вам све ово није непознато, а о томе смо више пута писали многим утицајним међународним чиниоцима, али обраћамо се поново, јер једноставно не можемо да прихватимо да су Срби са Косова и Метохије стављени ван закона пред лицем читаве планете: јер они који су избегли, остали су без основних животних услова; а они који су остали на Косову и Метохији, у свакодневном су страху за голи живот.

Стога још једном апелујемо на Вас, да утичете да органи КФОР-а и УНМИК-а заиста почну да делају на остварењу прокламованог циља – мултиетничког Косова и Метохије. За остварење тог циља потребно је само једно – стати на пут злочину и терору. Јер – уверени смо, албански живаљ треба да зна да срећу своје деце не може изградити на несрећи српске.

Исто тако, позивамо Вас да преко хуманитарних организација омогућите да прогнаници са Косова и Метохије и даље примају хуманитарну помоћ, тако им неопходну за одржање голог живота. У том смислу, у потпуности подржавамо молбу коју су Вам током априла 2003. године, упутили Удружење прогнано-избеглих лица „Патрија“ из Берана и Удружење расељених лица „Космет“ из Сутомора.

Надамо се да ће те искористити могућности које Вам стоје на располагању и реално помоћи опстанак српског и других неалбанских народа на Косову и Метохији.“

 

Информативна служба Српске Православне Цркве

13. јун 2003. године