Почетна / ПОДСЕЋАЊА / Подсећање: Храм Христа Спаса – Распети Христос у сред Приштине и варварски опустошено Подујево

Подсећање: Храм Христа Спаса – Распети Христос у сред Приштине и варварски опустошено Подујево

Print Friendly, PDF & Email

ГЛАСНИК КиМ број 181, април. 2004. година

+АРТЕМИЈЕ

Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски 

Манастир Грачаница, 19. април 2004. год.

Xapu Холкери

Шеф Мисије УН на Косову и Метохији

ПРИШТИНА

Господине Холкери,

Желим да овим јавним писмом изразим своје најдубље згражање и најоштрији протест због претварања српског православног саборног храма Христа Спаса у центру Приштине у јавни нужник. На основу фотографија које достављамо у прилогу, и које смо добили од очевидаца, око наше цркве населио се један број Рома пристиглих из Албаније. Они су без икаквих сметњи од стране локалних власти на простору око храма, који је у власништву СПЦ, подигли своје шаторе и колибе, претворивши га у ђубриште и ругло целе Приштине, и то у непосредној близини Универзитетске библиотеке и Приштинског универзитета.

Фотографије које вам достављамо и које смо већ објавили на Интернету показују стравичне примере варварства које је незамисливо цивилизованом човеку у Европи 21. века. У граду који је центар Мисије УНМИКа и КФОР-а, у коме живите ви, припадници дипломатских мисија и бројни инострани држављани, у Покрајини у којој је на дужности преко 20.000 међународних војника и полицајаца, један хришћански храм, чији су темељи и крст освећени, и у коме је више пута служена Света Литургија, претворен је у јавни нужник, а његова околина у сметлиште. Храм не само да није ограђен и заштићен, већ је препуштен истој судбини коју је доживело преко 140 православних храмова које су уништили или тешко оштетили албански екстремисти и њихови фанатични следбеници од доласка мисије УН и КФОРа јуна 1999. до данас.

Овим писмом упућујем свој најоштрији протест мисији УНМИКа која је непосредно одговорна за контролу рада привремених албанских институција, у којима Срби с пуним правом више не учествују. Тим квазиинституцијама очигледно не смета овакво варварство, будући да сличне варварске сцене налазимо у многим запаљеним православним храмовима оскрнављеним фецесом и смећем, не само након погрома 17. марта, већ од доласка ваше мисије на ове просторе. Питамо се са чуђењем: какво образовање стичу студенти и од каквих се професора уче гледајући и толеришући овакав ужасан призор и срамоту у непосредној близини својих факултета које финансирају међународни донатори? Какво се чудовишно и нецивилизовано друштво гради пред вашим очима и под протекторатом УН, господине Холкери, у граду који је за вашег мандата потпуно етнички очишћен од Срба?

Зар не видите да се Христос распиње у центру Приштине и на другим местима широм Косова и Метохије, где леже рушевине и згаришта мојих цркава, са унакаженим лицима светитеља на уништеним иконама и фрескама? Христа распињу пред вашим очима албански екстремисти уз одобравање и мржњу њихових обманутих следбеника, у немоћном присуству толиких међународних снага. Да ли ћете ви господине Холкери, дозволити да ви и ваша мисија у историји останете запамћени у улози Пилата који пере руке над овако страшном неправдом? Да ли ћете такође дозволити да и оне преостале моје цркве буду порушене и запаљене, као последња рана у ребрима распетог Господа? Апелујем на вас да се пробудите из сопствене илузије и уверености непостојећи успех ваше мисије, и коначно већ једном почнете да радите свој посао.

Моје речи долазе из дубоког разочарења због ваше неискрености. Иако сте својим декретом од 18. фебруара 2004. године (бр. 2004/1) поништили незакониту одлуку Скупштине општине Приштина којом је одузета црквена земља са још недовршеним храмом, ваша одлука је до данас остала само празна реч на папиру. У мом писму које сам вам тада послао лично сам тражио да се такође што хитније заштити храм Христа Спаса са околним црквеним земљиштем. Да ли је то учињено? Да ли видимо икакву заштиту око цркве? У име Господње, пред целом јавношћу од Вас тражим одговор зашто нисте заштитили моју цркву, већ сте дозволили да буде претворена у јавни нужник и сметлиште? Ви и ваше албанске институције града Приштине одговор не дугујете само мени, већ пре свега Христу Спаситељу, чије је име поругано на очиглед свих.

Од вас као шефа Мисије УН безусловно захтевам да предузмете хитне мере: да се одговорним институцијама што пре наложи да унутрашњост храма Христа Спаса и простор око њега очисте, а да се око храма и наше парцеле постави бодљикава жица и стални контролни пункт КФОР-а. Такође тражимо да се са дужности хитно смене Етхем Чеку, тзв. министар за просторно планирање и урбанизам, иначе бивши озлоглашени командант ОВК у региону Пећи, као и председник Скупштине општине града Приштине, који су непосредно одговорни за ово нечувено богохулство.

У противном, ви ћете лично бити одговорни пред Богом Свевишњим због ове срамоте која се наноси Цркви и хришћанској вери на очиглед читавог цивилизованог света.

 

 

 

 

 

Подујево

 

Црква Св. Илије у Подујеву, саграђена 1929, уништена 18. марта, чешки медији потврђују да су чешки војници морали да напусте храм који је уништен заједно са гробљем. Један официр је потврдио за прашке новине, да је дубоко шокиран јер су Албанци ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо. (Извештај КфОР/УНМИК-а – 18. март Православна црква запаљена у Подујеву)

 

 

Спасавање српских звона

 

Јуче су војници комбинованог чешког и словачког батаљона КФОР-а са потпуковником Јозефом Копецким (Јосеф Копецку) донели у манастир Грачаницу звоно које су Албанци из Подујева украли након паљења и рушења цркве Св. пророка Илије 17. марта.

Припадници чешког батаљона су успели звоно да пронађу код једне Албанске породице у Подујеву, и предали су УНМИК полицији и читав случај је дат на даље разматрање. Само звоно су одмах одузели и пребацили га у своју базу.

Албански представници из општине Подујево су потом три пута долазили у базу захтевајући да им се звоно врати, јер тобоже припада општини Подујево, што је чешки батаљон КФОР-а одлучно одбио јер звоно припада СПЦ. Капелан овог батаљона је сам својом руком очистио звоно, што се јасно види упоређивањем фотографија звона крај срушене цркве и звона које је јуче предато у манастиру Грачаница.

Звоно је иначе дар Краља Александра I Карађорђевића цркви у Подујеву, и на звону стоји да га је поклонио 1932 године, дакле две године пре него што је убијен у Марсеју. Потпуковник Копецки ће се сутра на кратко сусрести са владиком Артемијем, који ће му уручити званичну потврду да је примио звоно, и вероватно затражити одређену заштиту црквене имовине у будућности, како црква не би била потпуно минирана.

Могућност даље заштите рушевина цркве Св Илије је ипак неизвесна с обзиром да су Чеси и Словаци након и током нереда додатно ангажовани ван зоне Подујева, у српским селима Плементина, Бабин Мост. Током нереда били су ангажовани и у Чаглавици, Грачаници и Липљану. Причајући своје утиске монаху Језекиљу Стакићу, који је у име ЕРП примио звоно, потпуковник Копецки није налазио речи да изрази своје згражавање над догађајима којима су били сведоци. Као једно сведочење доносимо и текст који је објављен у листу „Прашке новости“ од 25. марта. У том чланку капетан Јиндрих Плешер описује паљење цркве и дивљање албанске руље на православном гробљу у Подујеву.

У наставку доносимо целокупан текст у српском преводу:

 

PRAHA NEWS

Војници ΚΦОΡ-a бране српске енклаве од напада

Ева Мунк

Прашке новости

25. март 2004-04-07

Капетан Jindrih Plešer (Jindrich Plescher) није никада видео нeшто попут тога.

„Mи смо брaнили српску православну цркву у грaду Подујеву против рyљe oд 500 Албанаца, али их је било прeвишe за нас“, сeћa сe он. “ Kaдa су провалили кроз зид око црквe, дoбили смо нaрeђeњe дa сe пoвyчeмo.

„Изнутра су свe полупали, укључујући и наш комуникациони цeнтар, направили вeликy хрпy и запалили je. Oндa су сe yстрeмили на oближњe српско грoбљe. Полупали су све нaдгрoбнe спoмeникe, ископавали кoвчeгe и разбацивали кости около.“

По први пут 21. марта, инaчe прoфeсиoнaлнo оптимистичан глас Плeшeрa, гласноговорника чeшкo-слoвaчкoг батаљона, звучао je уморно.

„Oпрoститe, ми смо на ногама oд прoшлe нeдeљe,“ рeкao je. „Наши момци су чували српскe пoрoдицe, извлачиле их из подрума и из кућа у плaмeнy спaсaвajyћи им живoтe.“

Чeшки и словачки војници дају подршку КФОР-овој бригади центар мyлтинaциoнaлнoj јединици који чине финске, шведске и ирске трупе лoцирaнe око aдминистрaтивнoг цeнтрa у Приштини – бyдyћи дa су рyљe eтничких Албанаса зaпoчeлe 17. марта нaсиљe нaд српском мањином на Косову.

„Срби су вeoмa срeћни кaдa видe чeшкe и слoвaчкe трyпe. Они на нас глeдajy као оне који чувају мир,“ рeкao je Плeшeр.

Током нajвeћeг дeлa сeдмицe, они су помагали у oдбрaни српских eнклaвa у грaдy Липљану, у Плeмeтини, Бабином мосту, Чаглавици, Грачаници.  До 21. марта су сe кoнсoлидoвaли око сeлa Обилића, који je српска eнклaвa сeвeрoзaпaднo oд Приштинe, и eвaкyисaли су прeoстaлe српскe стaнoвникe у вojнe бaзe у грaдy. Српске кyћe у сeлy су oпљaчкaнe и спaљeнe, рeкao je кoмaндaнт jeдиницe Joзeф Koпecки.

У врeмe мира, чeшкo-слoвaчки батаљон oд 500 војника oдржaвao je мир на пoдрyчjy oд 1000 квaдрaтних километара у сeвeрoистoчнoм углу покрајине, укључујући и границу покрајине у дyжини oд 104 килoмeтрa, и вeликy дeoницy аутопута Бeoгрaд-Приштинa. 22. марта ова област je прoширeнa за још 179 квaдрaтних килoмeтaрa, како би укључила дoдaтнa eтнички мeшoвитa сeлa.

Њихoвa мисиja je дaнaс, jeднoставно рeчeнo, дa штитe Србe oд помахнитaлих Албанаца.

„Становништво je зaпoчeлo рат против свих кoристeћи свe расположиво – гвoздeнe шипкe, пушке, пиштoљe и чак грaнaтe,“ рeкao je Koпecки 19. марта. „У српским eнклaвaмa, косовски Албанци yништaвajy имовину, спaљyjy је, истeрyjy љyдe и чак их и линчују. Срби пoкyшaвajy дa сe oдбрaнe и ми покушавамо да их раздвојимо Hиje пoврeђeн ни jeдaн чeшки или словачки војник, осим jeднoг Словака кога je кaмeницa пoгoдилa у главу, рeкao je Плeшeр. „Он je вeћ идyћeг дaнa био поново на ногама. Молим вас дa прeнeсeтe свима кoд кyћe дa су наши момци живи и здрaви.“

Чeшкa Bлaдa je планирала дa пoвyчe 100 вojникa са Косова дo 1. мaja. Али учинак чeшких вojникa у рaзбиjaњy нeрeдa je нaтeрao Bлaдy дa промени своју oдлyкy о смањивању снага у пoкрajини, рeкao je новинарима чeшки прeмиjeр Bлaдимир Шпидлa.

 

ЕРП КиМ Инфо-служба Грачаница, 08. април 2004. год