ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Уз своје Обраћање Светом Архијерејском Сабору новембра 2008. Епископ Артемије припремио је и неколико прилога, о којима постоји напомена у тексту.
У наставку доносимо Прилог бр. 1, који садржи Питања Синоду.
Уредништво
Πрилог бр. 1.
ПИТАЊА СИНОДУ
Будући да смо се у протеклих неколико година у више наврата обраћали Светом архијерејском синоду тражећи разјашњења и одговоре на Наша питања и недоумице, те да се Синод углавном оглушивао о Наше дописе, приморани смо да се обратимо овим путем, настојећи да добијемо објашњења, тумачења и одговоре на наша питања, наглашавајући овом приликом озбиљност и значај проблематике на коју смо указивали.
Учинићемо то излажући односну проблематику у неколико тачака.
1. Неизбежно је кренути од обнове светиња на Косову и Метохији, те толико болне, али и важне тачке у животу Епархије рашко-призренске.
На протеклом мајском Сабору ове године, нити је вођена, нити се могла водити дискусија по питању обнове светиња на Косову и Метохији, у атмосфери која је на Сабору владала.
Међутим, и поред тога, одређени ставови о процесу обнове које је Митрополит Амфилохије пласирао у јавности још почетком марта 2008. путем медија, на Сабору су се на волшебан начин, од личне изјаве и слободне процене Митрополита Амфилохија изречене у медијима, претворили у Саборску одлуку. Било би, стога, неопходно испитати тај „волшебан“ начин и изнаћи како је до формирања те одлуке дошло!
Та одлука је затим, у више наврата нама достављана, са инсистирањем да „прихватимо реалност“ (види посебан прилог о „реалности“ у СПЦ), уз невиђен притисак и приморавање да буде спроведена у дело. Стога се са правом намеће питање, коме се толико журило и зашто да се што пре обави пријем Епископије у Призрену, ко је то непопустљиво захтевао, те је Синод морао на тако безакон начин, по цену отвореног гажења многих канона Цркве Православне, да изврши насиље над надлежним Епископом, и хајдучким упадом у Епархију рашко-призренску обави овај налог?
Ми смо, додуше, покушали, али нажалост узалудно, да укажемо Синоду, да инсисистирање на извршењу ове „одлуке“ представља само даље продубљивање, до тада већ небројених и штетних по српски народ и српску баштину, погрешака и пропуста у процесу обнове.
У аналитичком допису Светом синоду од 28. јула 2008, истакли смо пагубну улогу Нашег Викара Теодосија, његов наступ, карактерисан изношењем пред Синод нетачних и контрадикторних података, који представља само даље кршење процедуре, поставили смо више конкретних питања, очекујући да на њих добијемо и конкретне одговоре, који би помогли решењу проблема. На крају дописа смо истакли да је неопходно прекинути сваки даљи рад на обнови по Меморандуму, њега прогласити даље неважећим, а прихватити и усвојити нови модел, осмишљен и разрађен од стране Савета Епархије за обнову и изградњу цркава, заснован на новим принципима, на којима је једино могуће, чиста и светла образа, наставити обнову наших светиња.
Од Синода смо, међутим, добили крајње неозбиљан и увредљив одговор (бр. 1199/зап 781 од 26. августа 2008), сажет у једну реченицу: „Узети на знање и придружити односном предмету акт Његовог Преосвештенства Епископа г. Артемија… који се односи на процес обнове и пријема епископске резиденције у Призрену“.
Оваквим понашањем и шиканирањем појединих Епископа, чланови Светог синода дерогирају достојанство и ауторитет, не само Синода, него и Епископства, као камена темељца у црквеном поретку, излажући га подсмеху и изругивању, свођењем на овако ниске и недостојне гране.
Стога, указујући да су у овом процесу погажени не само свети канони Цркве Православне, него и грубо нарушена процедура која се односи на инжењерско-технички аспект изградње и пријема објеката, о чему свој суд морају дати стручна лица, те да су тим чином велике ризике и одговорност преузели кључни актери са српске стране, који за то морају одговарати, још увек захтевамо одговорне, сувисле и озбиљне одговоре на питања и захтеве изнете у Нашем допису бр. 619 од 28. јула 2008. Овога пута од СА Сабора.
Шта тек рећи за чињеницу да су три члана Комисије, који су били у Призрену 15. септембра 2008, чин такозваног пријема пристали да обаве само под заставом Европске Уније! Очигледно, никоме од њих није ниједног тренутка засметало што ту нема заставе српске државе, па чак ни српске Цркве!
Тиме су потврдили да прихватају „реалност“ да Косово и Метохија није за њих више део државе Србије, јер су пријем обавили само под страном заставом. Међународни представници, међутим, нису пристали да овај чин обаве без своје заставе! На све то чланови трочлане Комисије пристали су без икаквог снебивања и приговора. О томе сведочи како говор Преосвећеног Хризостома у Призрену, тако и његов Извештај са овог догађаја, који је препун хвале за међународне представнике и за добро организовану церемонију, без иједног наговештаја незадовољства било којим детаљем организације (види посебан додатак, Прилог бр. 4).
За Преосвећеног бихаћско-петровачког Хризостома, викарног Теодосија и ректора Милутина Тимотијевића, сасвим је нормално (оно што је за аутентичног Србина ненормално) да на Косову и Метохији, на својој земљи, на црквеној имовини, прихвате учешће у званичном догађају, под туђом заставом, не постављајући питање, не само где је застава српске државе, него чак ни где је застава српске Цркве! Њихов пристанак да буду тако понижени није оно најгоре у тој ствари, много је трагичније и болније што су они на тај начин понизили српску државу, српску Цркву, институцију Светог синода, чији су изасланици били, српски народ који на Косову и Метохији живи, и онај који ван Косова живи Косовом и Метохијом, понизили и погазили све оне жртве који су крв пролили у последњих десетак година од злочиначке руке шиптарских балиста.
То је, нажалост, у потпуној корелацији са чињеницом, да је у исто време, са званичног сајта Комисије за спровођење Меморандума био скинут грб СПЦ, која је званични актер у обнови (а остављени су грбови шиптарских институција, Савета Европе, Европске Уније, Унмика). Након што је ова срамота објављена у јавности, грб СПЦ је недавно враћен на сајт, међутим, понижење тиме није завршено. Сви остали поменути грбови на сајту Комисије за спровођење Меморандума воде на званичне сајтове наведених институција, осим грба СПЦ, који не води на званични сајт СПЦ. Све то, и много тога другог, што нам непрекидно сервирају у безаконом процесу обнове преко Меморандума, не дотиче српске актере у овом процесу, и не спречава их да и даље сервилно очекују понеку реч похвале од међународних представника, за кооперативност и сарадњу коју показују, не питајући колико то кошта српски народ.
Не треба, такође, испустити из вида ни чињеницу да су у току интензивне припреме како би се Меморандумска комисија, на „безболан“ начин, укључила у систем функционисања Еулекса.
2. Такође, очекујемо одговоре и на Наша акта упућена Синоду још давне 2005. године.
У питању је, пре свега, Наш допис бр. 759 од 2. децембра 2005, у коме смо, још пре три године, указивали Светом синоду на безакону и болесну амбицију викарног Епископа Теодосија, да седне на трон Епископа рашко-призренског, истиснувши са њега канонског, још увек живог и здравог Архијереја.
С обзиром да се викар Теодосије није либио да Нам ту своју амбицију изрекне у лице, исказујући тако своју спремност да безочно гази и нарушава црквени поредак, упитали смо Свети синод о томе, као и о неким другим, сродним, темама, Нашим актом бр 759, али до данас нисмо удостојени одговора.
Слично је и са Нашом представком СА Сабору бр. 713 од 9.11.2005, у коме смо поставили више питања, али ни на њих нисмо добили ниједан одговор.
Уместо одговора и разјашњења, од Синода су стизали само декрети и наредбе, у форми одлука, као и захтев да се одмах испуне, без обзира на њихову неутемељеност у светим Канонима и Уставу СПЦ, што, разуме се, ми нисмо били спремни да учинимо и да играмо улогу слепог послушника, будући да тако нешто негира саму суштину Епископског достојанства и његове службе у Цркви.
Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
+АРТЕМИЈЕ
Погледајте:
