Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА / Катакомбе / Манастир Преподобног Антонија Великог у Темској код Пирота свечано прославио своју храмовну славу

Манастир Преподобног Антонија Великог у Темској код Пирота свечано прославио своју храмовну славу

Print Friendly, PDF & Email

Поводом храмовне славе, Преподобног Антонија Великог, 17/30. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Темској код Пирота Свету Архијерејску Литургију уз саслужење: настојатеља манастира протосинђела Јакова (Ћајића), протосинђела Иринеја (Ристића), јерођакона Георгија (Радојичића) и јерођакона Павла (Стојановића). Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око 50 верника.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част Преподобног Антонија принело манастирско братство.

У својој архипастирској беседи Владика Ксенофонт је, говорећи о равноангелном животу Преподобног Антонија Великог, поучио своју паству:

„Није остао усамљен Преподобни Антоније Велики на том дивном небу Цркве Божије, него је постао само један од светила, само једна од звјезда које су на небу Цркве Православне засијале. Након њега многе и многе генерације подвижника и светитеља трудили су се у подвигу да Богу угоде, да своје страсти изгоне, да демоне изгоне, да народу сведоче истину православну, да чудеса чине том својом простом и трпељивом вјером. Многе и многе генерације су до дана данашњег, па ево налазимо се и овде данас у овој светињи где ова наша два дивна брата и два монаха, у овој пустињи подигоше ову велику светињу да би се Богу молили, да би се подвизавали, да би макар у нечему усличили се тим дивним и великим подвижницима који су нам претходили.

Равним стазама који су оци наши пропутили прије нас идемо и сви ми, браћо и сестре, потпомагани једни другима и како каже Свето Писмо: „Брат потпомаган братом је заиста као утврђени град“… Ако будемо имали међусобну љубав, по томе ће људи познати да смо ученици његови. Дакле, није рекао Господ – ни ако се будеш ватрено молио, ни ако чудеса будеш чинио, ни ако будеш мртве васкрсавао бићеш мој ученик. Не, него је позвао да узмемо Крст Његов и да трпељиво носимо и да онда ношењем крста покажемо да смо ученици Његови, будемо ли имали међусобну љубав. То је она поука коју је Господ пре свега оставио нама монасима да дамо примјер и осталим хришћанима, а затим позива и све хришћане да буду истински ученици Христови, показујући међусобну љубав.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.