Током фебруара месеца 2017, у издању Епархије рашко-призренске у егзилу, из штампе је изашао нови број нашег јавног гласила, Свети Кнез Лазар (децембар – 2016.). У овом броју часописа богољубивој пажњи православних читалаца предлажемо, као и иначе, чланке и текстове богословске, историјско и књижевно – научне, као и светоотачко-пастирске садржине.

Велики празник Сретења Господњег, у манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху (Аустрија), свечано је прослављен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко – призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: архимандрит Варнава, протосинђел Димитрије и јерођакон Паладије.

На велики хришћански празник Света Три Јерарха, 30. јануара/12. фебруара, Његово Преосвештенство епископ рашко – призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свих српских светитеља у Гринбаху (Аустрија).

ГЛАСНИК КиМ број 124, 2. август 2002. године

ЗАЈЕДНИЧКИ САСТАНАК НАЈВИШИХ ПРЕДСТАВНИКА СНВ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И СНВ СЕВЕРНОГ КОСОВА

ГЛАСНИК КиМ број 123, 14. август 2002. године

АЛБАНЦИ ПРЕТУКЛИ СРБИНА У НОВОМ БРДУ

У Недељу о митару и фарисеју, 23. јануара/5. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете великомученице Марине у Дудовици.

Човек неки изађе у шуму, да избере једно дрво за јапију. И виде два дрвета једно поред другог. Једно беше глатко и витко, али са трулом срчиком унутра; друго беше споља рапаво и неизгледно, али са здравом срчиком унутра.

Великог борца за чистоту Свете Вере Православне, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21. јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божији је небески заштитник Његовог Преосвештенства хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима. Спомен Светог Максима свечано је прослављен у манастиру Свете Тројице у Кули.

ГЛАСНИК КиМ број 123, 14. август 2002. године

Високи Дечани, 9. август 2002.год.

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, бр. 4, година 1995, стр. 9-25.

Извршење Христом спасења човека у Цркви[1]

Човек је, нема сумње, најзагонетније и најтајанственије биће од свих створења Божјих. Међутим, његово биће, иако изаткано од безбројних супротности, представља хармоничну целину. Свети Григорије Богослов, говорећи ο тајанственом јединству човека, познаје га истовремено као „земаљско и небеско, пролазно и бесмртно, видљиво и духовно, између величине и ништавности, једног и истог дух и тело“.