Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

О Видовдану Епископ Артемије благовести: „Видовдан и Косово су синоними. Они су у историји српској вододелница и мерило, било да се помену заједно или појединачно. Они деле судбину Срба као и нашу историју на догађаје „пре Косова“ и на догађаје „после Косова“. Овде реч „КОСОВО“ није географија већ идеологија и идеал.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЧИСТОТИ УМА

Матеј 6, 22-33. Зач. 18.

Од свих људи на земљи највећу одговорност пред Богом носи човек, који се назива хришћанином. Јер хришћанину је Бог највише дао, па ће највише од њега и тражити.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПРИЗИВАЊУ АПОСТОЛА

Матеј 4, 18-23. Зач. 9.

Зашто толико журе људи у наше време?

Да што пре виде успех свога труда. И успех долази, и пролази, и оставља за собом траг жалости.

Зашто толико журе синови људски у наше време?

У наредном прилогу доносимо транскрипт предавања Његовог Преосвештенства хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума на тему: „Очување саборности кроз послушање“. Предавање је одржано на XI Сабору архијереја и игумана епархије рашко-призренске у егзилу, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, 21. априла 2017. године.

У свом веома надахнутом предавању Владика Наум је изнео светоотачко учење о начину остварења међусобног јединства и саборности хришћана у Цркви Божијој.

Света Тројица, Тројичин дан или Педесетница је назив празника који се слави педесетог дана после Васкрсења Христовог.

У Јерусалиму, на дан празника Сеница, једног од највећих јеврејских празника, окупљало се много људи из свих крајева света. На тај дан су све куће биле украшене травом и цвећем, а људи су били сабрани на молитву.

На данашњи дан Православна Црква прославља празник Вазнесења  Господњег, у народу познатији као Спасовдан.

Вазнесење Господње слави Црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса.

Манастир епархије рашко-призренске у егзилу у Јошавки (Република Српска) посвећен је Светом Великомученику Георгију Победоносцу. На Ђурђевдан, 23. априла/6. маја, манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Поводом храмовне славе Свету Архијерејску Литургију у манастиру служио је Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење протосинђела Варсануфија (Стошића) и јеромонаха Јакова (Купрешка).

Данас, 23. априла/6. маја, славимо спомен светог Великомученика и победоносца Георгија – празник познат у народу као Ђурђевдан.

Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао.