Дана 15. августа, када Света Црква прославља Откриће и пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, истоимени манастир ЕРП у егзилу у Ариљу свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА

Матеј 9, 27-35. Зач. 33.

Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?

ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАДОСТИ И ЗЛУРАДОСТИ

Матеј 9, 1-8. Зач. 29.

Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске.

Шта то сунце учи људе од јутра до мрака? Људи, радујте се добру, и та ће вас радост учинити боговима!

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.

Преподобног оца нашег Наума Охридског Чудотворца и равноапостолног просветитеља словенских народа Света Православна Црква прославља 20. јуна/3. јула. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума.

Манастир Светих преподобномученика трнавских ђакона Авакума и игумана Пајсија је основан 2018. године. Налази се на десетак километара од Чачка, у селу Горња Горевница. Монах Харитон долази у њега 2019. год. и ту сам борави до недавно. По благослову Преосвећеног Епископа Ксенофонта после Васкрса ове године у манастирско братство долазе протосинђел Софроније и протосинђел Евтимије, који је и постављен за новог настојатеља.

Видовдан је највећи српски празник. То је дан када прослављамо највећу духовну победу српскога народа, дан када су Срби, на челу са Светим Кнезом Лазаром, жртвовали привремено ради вечнога, земаљско ради небескога.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2005, број 1-2 (49-50), стр. 125-130

Видовдан је у историји српској вододелница и мерило. Он дели нашу историју на догађаје „пре Косова“ и на догађаје „после Косова“.

Овде реч „КОСОВО“ није географија већ идеологија и идеал. Идеал постављен пред српски народ у целини и пред сваког Србина понаособ још давне 1389.