ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ТРЕЋА

Јеванђеље о крсту и спасењу душе

Марко 8, 34 – 9, 1. Зач. 37.

Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.

Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.

ЧАСНИ ПОСТ – НЕДЕЉА ДРУГА

Јеванђеље о исцељењу узетог

Марко, 2, 1-12. Зач. 7.

Прошле недеље чули смо јеванђеље о чудотворном дејству великог и моћног присуства Христовог. Натанаил, који је посумњао у речи апостола Филипа, да се појавио у свету дугоочекивани Месија, и то у лицу Исуса из Назарета, – тај исти Натанаил чим је дошао у присуство самога Господа, одмах Га је признао и исповедио као Сина Божјег и цара Израиљева.

ЧАСНИ ПОСТ – НЕДЕЉА ПРВА

Јеванђеље о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства

Јован 1, 43-51. Зач. 5.

Како је велико и страшно присуство Божије – о како је велико и страшно присуство Живога Бога!

У трепету пред Њим стоје ангелске силе; серафими закривају крилима лица своја од пресјајне светлости и неизразиве красоте.

Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли – резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом.

Утешите, каже се, свештеници, народ мој… говорите у уши Јерусалиму (Ис.40,12). Реч има особину да ојача тежњу у марљивима и да побуди ревност у нераднима и лењивима. Због тога војсковође, постројивши војску, пред ступање у битку говоре поучне речи. И [њихов] подстицај има велику снагу, у многима често изазивајући и презирање смрти.

НЕДЕЉА СИРОПУСНА

Јеванђеље о посту

Матеј, 6, 14-21. Зач. 17.

Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапред упозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен. Осамљен, огладнео, озебао и оголео војник ће бити у великом искушењу, да се преда непријатељу.

НЕДЕЉА МЕСОПУСНА

Јеванђеље о Страшном Суду

Матеј 25, 31-46. Зач. 106.

Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти.

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.

НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА

Јеванђеље о блудном сину

Лука 15, 11-32. Зач. 79.

Бескрајна љубав Божија према људима показује се у превеликом стрпљењу, у превеликом праштању и у превеликој радости. Таква љубав може се уподобити на земљи само љубави материнској. Ко има веће стрпљење према ма ком живом створу на земљи него мајка према своме детету?