Почетна / Дневно Јеванђеље

Дневно Јеванђеље

СРЕДА ТРИДЕСЕТ ПЕТА по Духовдану

Читање из Светог Јеванђеља по Марку

(Зачало 65 – Гл. 14, ст. 43-72; Гл. 15, ст. 1)

 

У вријеме оно, док говораше Исус ученицима Својим, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старјешина. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога цјеливам, онај је; ухватите га и одведите стражарно. И дошавши, одмах му приступи и рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га. А они ставише руке своје на њега и ухватише га. А један од оних што стајаху ондје извади нож те удари слугу првосвештеничког и одсјече му ухо. И одговарајући Исус рече им: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите. Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо. И оставивши га, побјегоше сви. А за њим иђаше неки младић огрнут платном по голом тијелу; и ухватише онога младића. А он оставивши платно, го побјеже од њих. И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њега сви првосвештеници и књижевници и старјешине. А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше. Јер многи свједочаху лажно против њега и свједочанства не бијаху једнака. И неки уставши свједочаху против њега лажно, говорећи: Ми га чусмо гдје говори: Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени. И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако. И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, говорећи: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче? А он ћуташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога? А Исус рече: Ја сам тај; и видјећете Сина Човјечијега гдје сједи са десне стране Силе и долази на облацима небеским. А првосвештеник раздрије хаљине своје, и рече: Шта нам више требају свједоци? Чусте хулу на Бога. Шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт. И почеше неки пљувати на њега и покривати му лице, и ударати га, и говорити му: Погоди нам ко те удари! И слуге га бијаху по образима. И кад бијаше Петар доље у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових, и видјевши Петра гдје се грије, погледа га и рече: И ти си био са Исусом Назарећанином. А он се одрече говорећи: Не знам, нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље у предње двориште, и пијетао запјева. И видје га слушкиња опет, па поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих. А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху ондје рекоше Петру: Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је сличан. А он се поче клети и заклињати: Не знам тога човјека о којем говорите. И по други пут запјева пијетао. И сјети се Петар ријечи што му рече Исус: Прије но што пијетао два пута запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И стаде плакати. И одмах ујутру учинише вијеће првосвештеници са старјешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.