ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Дана 1. јуна 2025. године, у манастиру Нова Никеја, милошћу Божијом одржан је дванаести Молитвени црквено-народни сабор. Сабор је био посвећен обележавању Седамнаест векова I Васељенског сабора у Новој Никеји и 850 година од рођења Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља. Мото Сабора је био „Светлост од Светлости.“ Саборовања је започело Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Епископу Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и више свештенослужитеља епархије. Сабору је присуствовало бројно монаштво епархије и око 1500 светосаваца из свих српских земаља и расејања. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.
У току Литургије Епископ Ксенофонт је рукопроизвео у чин архиђакона сабрата манастира Светог архиђакона Стефана у Ариљу јерођакона Артемија (Милаковића).
Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су част Светих отаца I Васељенског сабора принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе: Нинослав и Данијела Нешић из Београда, Милан и Зорица Митић из Беча, Даница Јанковић из Обреновца, Југослав Стајић из Беча и Горан Зарковић из Беча. Домаћини славе за наредну годину су: Милошевић Маја са породицом из Београда и Александар Глушчевић са Златибора.
Након Свете Литургије окупљеном народу архипастирском беседом обратио се Епископ Ксенофонт. У својој беседи владика је најпре протумачио недељно Јеванђеље, говорио о борби за чистоту вере Светих отаца I Васељенског сабора у Никеји, а затим поучио присутне вернике:
„Ми се, пак, држимо те вјере, таквих светих отаца, такви су били Св. Николај Мирликијски, такав је био Св. Спиридон Тримитунски, Св. Митрофан Цариградски, Св. Александар, касније патријарх Цариградски, Св. Атанасије Велики, о коме ћемо исто тако говорити, о његовој великој улози на I Васељенском сабору, иако је био у то врјеме тек архиђакон, дошао са својим архиепископом Александром на сабор, учени и млади али надасве побожни архиђакон. И ми смо данас, ево видјели сте, имали радост да и нашег јерођакона Артемија произведемо у чин архиђакона, да му Бог да снаге да бар у маломе сличи Св. архиђакону Атанасију тадашњем, односно каснијем архиепископу Атанасију. Да и он, ако ништа друго, дакле, и он и сви ми, ако немамо других подвига, ако немамо других великих трудова, као што су нам и рекли оци, да у посљедња времена, која су нам дошла, нећемо баш превише да се трудимо и превише да постимо и да вршимо дуга бденија али да чувамо и да исповједамо вјеру православну.“
Потом је Владика Ксенофонт уручио захвалнице добротворима манастира – Александру Мијаиловићу, Ненаду Џодићу, Драгану Буловићу, Александру Зоричићу, Ђорђу Зоричићу, Матији Јоцићу, Љубиши Гвојићу, Жарку Обрачевићу, сви из Београда и Боривоју – Бори Дугићу из Крагујевца
После Свете Литургије организовано је послужење за све присутне а затим је уследила традиционална Духовна академија. Академију је отворио Епископ Ксенофонт. На академији су говорили Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим на тему: „Први Васељенски сабор, његов смисао и значај за цркву данас,“ Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум на тему: „Поводом 850 година од рођења Светог Саве“ и протосинђел Дамјан (Ковачевић) на тему: „Свети Атанасије Велики – ризница врлина и стуб Православља.“ Програм Академије су својим наступима украсили хор при манастиру Преподобни Јустин Ћелијски у Барајеву, хор при манастиру Св. великомученице Марине у Дудовици и Теодора Керезовић. Програм Академије су водили Бобан Ковачевић и Ивана Чукановић.
Инфо служба
