Eкскурзија за децу при епархији рашко-призренској у егзилу

Вољом Божјом и благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г.  Ксенофонта, трећи пут заредом, организована је екскурзија за децу при парохијама кулској, сурдучкој и барајевској, епархије рашко-призренске у егзилу.

Главни циљ ових дечијих окупљања јесте њихово међусобно упознавање, дружење, и тиме развијање православних пријатељстава које би им служило као својеврсно укрепљење и потпора у годинама њиховог одрастања. У том правцу, програм екскурзије обухватио је не само посету нашим манастирима, већ и разним културно-историјским и забавним садржајима.

Првог дана дружења посетили смо село Текериш и спомен комплекс чувене Церске битке, где смо не само учили, већ и одслужили кратак помен нашим палим јунацима. Овде треба истаћи и труд тринаестогодишњег Илије Спасојевића из Београда који је вредно припремио и прочитао краћи састав на тему Церске битке. 

Одавде, пут нас је одвео у Божије село Лелић и дивни манастир Нова Никеја, где су деца имала прилику да се поклоне гробу блаженопочившег владике Артемија, обедују на предивној манастирској трпези, певају, и укрепе се пред мало дужу шетњу до манастира Ћелије. Кроз шумску стазу и скоро хиљаду степеника, стигли смо до ћелијског манастира где смо се поклонили моштима Светог аве Јустина, а одатле и до предивне и хладне реке Градац. Помало уморни од пењања назад, али срећни и благодатни, стижемо у Чачак на вечеру и коначиште. 

Следећег дана посетили смо манастир Светог великомученика Стефана у Ариљу и предивну цркву у полу-руском архитектонском стилу, која се деци посебно свидела. Из Ариља одлазимо до Такова на још једну историјску лекцију, посету музеју Другог српског устанака и чувеном Таковском грму. Коначно, стижемо у манастир Свете великомученице Марине у Дудовици где нас је сестринство манастира на челу са игуманијом Мартом и јерејима Игором и Гораном радосно дочекало. Уживајући у дивној манастирској трпези, мати Марта је одржала и кратко предавање о иконопису, представљајући посебно лепу икону Пресвете Богородице на којој тренутно ради. Деци је ово било веома занимљиво, пажљиво су слушала и постављала разна питања. Тиме се родила и идеја о евентуалној школици иконописа која би у будућности могла да се оснује.

Из Дудовице нас је испратила киша, али и радост у срцима због још једног предивног дружења. Жеље и предлози деце да се ускоро организује нова екскурзија која би трајала дуже, као и већ поменута школица иконописа, посебно радују јер само потврђују да је њима било лепо и надасве душекорисно, што нам је свима и био циљ. Овом списку жеља додајемо и идеју са претходне екскурзије где се причало о вишедневном кампу за децу из свих парохија наше епархије, као и поновно покретање дечијег часописа Косовски божур. Иако се чини да су жеље, бар тренутно, помало недостижне, Господу је увек све могуће. Стога, уколико треба, уколико је на корист и спасење, нека Господ помогне и испуни све добре жеље наше.

 Јереј Славен Стевановић