Храмовна слава у катакомби Светог Илије у Младенову

Великом старозаветном угоднику Божјем, боговидцу, чудотворцу и ревнитељу вере Божје, Светом Пророку Илији, посвећена је катакомба Епархије рашко-призренске у егзилу у селу Младенову, недалеко од Бачке Паланке. И ове године катакомба је своју храмовну славу свечано прославила Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Никодима (Малешевића) и јереја Синише Ђурина.

На Светој Литургији су се многи сјединили са Господом кроз Свето Причешће. Након Литургије Владика Максим је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које је у част Светог пророка Илије принео овогодишњи домаћин славе Филип Кељић из Сомбора. За идућу годину пријавили су се: Станко Симић из Руменке, Славица Мијић из Сомбора и Дејан Марковић из Товаришева.

У својој архипастирској беседи Владика Максим је говорио о животу светог пророка Илије, који је протекао у знаку пламене љубави према Богу и ревности за закон Божји, а затим је верни народ поучио о данашњим временима:

“Посебно је битно да се наше млако и анемично поколење, поколење одгајано на бајкама о толеранцији и о лажној љубави, заправо о равнодушности према Богу и према ђаволу, и према греху, и према врлини, да се ми, такво једно духовно успавано поколење, сећамо Светог пророка Божјег Илије, и његове велике ревности за Бога и по Богу. Наравно, увек понављамо, ревности за Бога, али и ревности по Богу. Јер је увек било и лажних ревнитеља који су ревновали за себе, за своју земаљску сујету и славу. Користили су наводно ревновање за Бога не да прославе Бога него себе, да промовишу себе, као што је то случај данас. Видимо на интернету како и многи у мантији  заправо промовишу себе, прикривајући се иза проповеди речју Божјом.  И проповедају реч Божју – не по Богу. Свети пророк Илија је по Богу проповедао и ревновао за Бога. Знак тога који је? Смело се супротстављао овоме свету, неправди овога света, лажи овога света, свакој јереси. И није се бојао прогона. А данашњи духовници, посебно они сајбер духовници, воле да чешу уши људима и овоме свету, и проповедају Православље тек онолико и у оној мери кол`ко да се не замере овоме свету, да не буду гоњени Христа ради, да не би били гоњени ради Крста Христовог. А истински ревнитељи Божји нису пред собом гледали лица људи, већ срца. Нису пред собом гледали коме и против кога се супротстављају, већ су увек имали на памети за кога ревнују, за кога страдају и чиме проповедају. И били су спремни као мноштва Светих мученика, који су  у Хришћанској Цркви ишли путем Светог пророка Илије, да се супротставе читавом свету ако треба, али да се не одрекну своје вере и истинитога Бога. Таква ревност је и нама посебно потребна, зато су потребне и молитве које треба да упутимо Светом пророку Божјем Илији, како би и наше душе испунио огњем љубави према Богу, огњем истините вере ка Богу, а самим тим и истинитом ревношћу за Бога,“ поучио је владика.

Уследила је трпеза љубави коју су припремили овогодишњи домаћини славе.

Инфо служба

Све беседе Владике Максима налазе се овде.