АУТОРИ

У наредном прилогу доносимо предавање архимандрита Наума на тему „Монах у 21. веку“. Предавање је одржано на VII Сабору игумана епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. У свом предавању отац Наум је говорио о слабостима монаха 21. века. У свом завршном делу предавање садржи кратак осврт на недавни сусрет Патријарха Кирила и папе Фрање у Хавани.

О предсаборским заседањима које је од средине прошлог века почесто организовала Цариградска патријаршија, писао је свети Јустин Ћелијски, давних седамдесетих година, следеће: у животу и историји православне Цркве никада ни један Сабор, а поготову такав изузетно благодатни, светопедсетнички догађај какав је Васељенски Сабор,… није вештачки тражио и измишљао теме за свој рад и заседање; није никада наметљиво одржавао „конференције“, „конгресе“, „просиноде“ и сличне вештачке скупове потпуно туђе и непознате православној саборској традицији, а у ствари копиране од западњачких организација туђих Цркви Христовој.

За време студија на Атинском универзитету, седамдесетих година прошлог века, становао сам у студентском дому „Апостолики диакониа“. Тамо се тих година појавио јеромонах Атанасије Јевтић у намери да докторира.

Духовна осматрачница – Светосавска караула: Испосница Св. Пимена Великог на Јелици код Чачка (Караула)

Ова светиња која је још у изградњи, налази се на месту које је у чачанском и драгачевском крају познато под називом „Караула“. Заиста, предивна је симболика, Божији промисао и благослов Господњи на овој освештаној светосавској испосници.

Савремена епоха је надахнута и заквашена тзв. „Философијом симулације“, чија је суштинска потка појам звани „релативизам“ и она убира своје антихришћанске плодове у виду својих присталица, чак и у редовима високог клира Српске православне цркве. Сходно овој философији, као пропасти и коначног „краја друштва“ (по оценама многих савремених философа, социолога и антрополога) и крајњег стадијума западњачког нихилизма у коме се Запад дави вековима, симулација и привид представљају основу живота савременог човека.

Катакомбни манастир Рођења Пресвете Богородице у селу Прањани (код Равне Горе)

Када из Чачка кренете према Гојној Гори после петнаест километара долазите до прелепог српског планинског села Прањани. Катрићи су засеок овога села кога, у наше време, освећује и додатно краси нови духовни бисер нашег народа – катакомбни манастир Рођења Пресвете Богородице.

Зато, ако ово сачувате, бићете блажени ви
који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти.
Свети Сава, Беседа о правој вери

Страшна је актуелна појава распадања српског националног бића у државном и политичком смислу, под ударом нечастивих сила и слугу истих. Оно што је од овога ипак страшније, јесте удар на саму душу нашег народа, тј.

Богословско образложење, смисао постојања и мисија Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у прогонству[1]

Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног – Самога Себе.

Напомена преводиоца

 

Литургијска обнова (или Литургијски препород, Литургијске реформе) у Српској Цркви је узела великог маха, без ефикасног до сада супротстављања реформаторима. И поред противљења које је постојало, реформатори су освајали све већи простор, без суштинског отпора који би био ефикасан. Данас је многоглава хидра литургијске обнове заузела мање-више целу Српску Цркву.

– Оптужује Патријарха Вартоломеја за ново учење о подељеној Цркви.
– Текст објављен са позивом на потписивање. Већ га потписало шест грчких Архијереја.

Уочи самог сусрета Патријарха Вартоломеја и Папе Франциска у Цариграду, појавио се у јавности најновији текст Сабора свештеника и монаха под називом Нова еклисиологија Васељенског Патријарха г.