АУТОРИ

Богословско образложење, смисао постојања и мисија Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у прогонству[1]

Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног – Самога Себе.

Напомена преводиоца

 

Литургијска обнова (или Литургијски препород, Литургијске реформе) у Српској Цркви је узела великог маха, без ефикасног до сада супротстављања реформаторима. И поред противљења које је постојало, реформатори су освајали све већи простор, без суштинског отпора који би био ефикасан. Данас је многоглава хидра литургијске обнове заузела мање-више целу Српску Цркву.

– Оптужује Патријарха Вартоломеја за ново учење о подељеној Цркви.
– Текст објављен са позивом на потписивање. Већ га потписало шест грчких Архијереја.

Уочи самог сусрета Патријарха Вартоломеја и Папе Франциска у Цариграду, појавио се у јавности најновији текст Сабора свештеника и монаха под називом Нова еклисиологија Васељенског Патријарха г.

КАКО ЕПИСКОП ИРИНЕЈ БУЛОВИЋ СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ ПРЕТВАРА У ЛИЧНУ ИНФОРМАТИВНУ СЛУЖБУ И ОДБОР ЗА ДОЧЕК РИМСКОГ ПАПЕ

Средином августа месеца текуће године, портпарол Српске православне цркве, епископ бачки Иринеј, написао је два саопштења поводом иступа у јавност бискупа зрењанинског Ладислава Немета, у којима износи детаље везане за дуго најављивану посету римског папе Србији.

Почетком марта текуће 2014. године српска православна књижевна баштина обогаћена је још једном теолошким бисером – најновијом књигом Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренско и косовско-метохијског Г.Г. Артемија у егзилу – „Одбрана православног исповедања вере од кривоверја проф. др игњатија Мидића, епископа браничевског.“

У новије време, нека ми се опрости на смелости, није било спасоносније српске књиге од ове, а тиме и православније и драгоценије.

„Међународна заједница“ и територије измењеног суверенитета
—
Од Косова до Сирије

Савремена порука светог Григорија Паламе

Невиђено и нечувено, „препуно срама“, за православнe било је све оно што се десило током устоличења новог папе Франциска I, нажалост на челу са васељенски патријархом Вартоломејом I, уз пратњу представника аутокефалних Православних Цркава.

Повлачење папе Бенедикта 16. – у свету Јозефа Алојза Рацингера – који антиканонски држи свечасни Патријаршијски трон старога Рима, може се сматрати очекиваним, јер су током кратког времена његовог антиканонског управљања јеретичком религиозном заједницом Римокатолицизма на видело избили страшни скандали, што је све учинило немогућим њихово даље контролисање од стране „болесног“ Бенедикта 16.

Уплитање Папе у прославу има за циљ промоцију његовог примата и свејереси екуменизма

Ове 2013. године навршава се хиљаду седамсто година (1700) од издавања познатог „Миланског едикта“ (313), којег су заједно потписали тадашња два аутократора, Константин Велики и Ликиније. Тим поводом Српска Црква организује празничне манифестације, пошто се иначе један од српских градова сматра местом рођења Константина Великог.

б) Зашто је Српска Црква променила курс? Шта се променило у Папизму и Протестантизму?

Српска Црква је нажалост, из разлога познатих Господу, последњих година напустила отачки курс светог Јустина, тако да се свако може запитати каквог смисла има његово поштовање као Светитеља, када се не следи његов пример и његово учење, пошто већ сви знамо и проповедамо да је „поштовање Светитеља заправо подражавање Светитеља“.