БОГОСЛУЖЕЊА

Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме.

Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак.

У понедељак 11/24. новембра 2025. године у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама на Златибору свечано је прослављен Свети великомученик краљ Стефан Дечански Светом архијерејејском Литургијом којом је начелствовао Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај уз саслуживање више свештенослужитеља епархије.

Манастир Светог архангела Михаила у Нишу свечано је, на Аранђеловдан, прославио свог небеског заштитника Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Хризостома (Јовановића), јереја Добрице Чакаревића, архиђакона Артемија (Милаковића) и јерођакона Лонгина (Милинковића).

Побожно празновати Сабор светих Ангела света Црква је примила предањем богонадахнутих Отаца, одбацивши незнабожачко поштовање ангела, измишљено од јеретика и идолопоклоника. Јер још у Старом Завету, када људи одступише од Бога, Саздатеља свога, почеше се клањати створењима Божијим и делима руку својих, правећи идоле по прилици видљиве твари, од онога што је горе на небу или доле на земљи (2 Мојс.

Свети великомученик Димитрије рођен је у Солуну. Овај славни и чудотворни светитељ био је једино дете добрих и благородних, али бездетних родитеља. Измољен од Бога, као једини и дуго чекани, с великом пажњом је однегован и васпитаван. Отац му је био војвода, а кад је он умро, христоборни цар Максимијан поставио је Димитрија уместо оца за солунског војводу, и том приликом му рече: Чувај отачаство своје, и очисти га од безбожних хришћана и убиј свакога који призива име Распетога…

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНЕ МАТЕРЕ НАШЕ ПАРАСКЕВЕ – ПЕТКЕ

Ова славна, равноангелна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату[1], између Силимврије и Цариграда. Родитељи свете Петке беху имућни и побожни људи: живљаху у свему по заповестима Божијим и живот свој украшаваху милостињом и добрим делима.

Храмовна слава, Зачеће Светог Јована Крститеља, свечано је прослављена у истоименом манастиру у Љуљацима Светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Њихових Преосвештенстава Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и Хорепископа барајевског и хвостанског Г.Г. Наума и више свештенослужитеља епархије.

У свом дубоко домостроитељном промишљању у делу спасења рода људскога Господ је од крста, који је некада био знак настрашније казне и понижења, начинио свепобедни симбол спасоносне вере хришћанске. Крст је, наиме, некада био симбол одмазде највећим злочинцима, јер је распеће на крсту била један од најстрашнијих начина смртне одмазде заробљеницима и осуђеницима, на коме би они умирали полагано у најстрашнијим мукама.

Велики празник и велику радост Црква Христова слави на дан рођења Пресвете Богомајке. Овај дан велики је за читаву васељену, јер се овога дана рађа најчудеснија личност после Господа Христа, која је ходала овом трошном планетом на којој живимо, а то је Пресвета Богородица. У њој се испунило обећање које је Бог дао Адаму, које је касније понављао кроз уста светих пророка Својих, обећање о најчудеснијем очовечењу Бога Логоса, Сина Божјег, Једног од Свете Тројице.

У недељу, 7. септембра, у манастиру Светих српских просветитеља у Колумбусу (САД) свечано је прослављена храмовна слава. Свету aрхијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење Њихових Преосвештенстава Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима и Хорепископа хвостанског и барајевског  Г.Г.