Катакомбе

За 800 година, колико је у поседу српског народа ЧУДОТВОРНА ИКОНА БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ, иконописано је, украшено златом, сребром и полудрагим камењем само неколико икона Богородице Тројеручице оригиналних димензија.

Управо једна таква икона, освештана у манастиру Хиландару, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског у егзилу Г.Г.

„Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лк. 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јн. 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима.

„Темељна, изворна заповест јесте – љубити. Мала реч, али изражава свеобухватан чин. Лако је рећи – љуби, али није лако достићи до потребне мере љубави. Није сасвим јасно ни како је постићи. Због тога Спаситељ ову заповест окружује другим објашњавајућим правилима: Љуби, као самог себе; како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима (Лк.

„Нека тебе прогањају (јереју Божији), али ти не прогањај. Нека тебе распињу, ти не распињи. Нека тебе вређају, ти не вређај. Нека тебе клеветају, ти не клевећи. Буди скроман и не буди ревностан у злу.“ Свети Исак Сирин.

„Ова cлавна cветитељка беше cрпcкога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турcки Бојадоc, између Силимврије и Цариграда. Родитељи cв. Петке беху имућни и побожни хришћани, и оcим Петке имађаху и једнога cина, Јевтимија, који cе за живота родитеља замонаши, и доцније поcта знаменити епиcкоп Мадитcки.

„И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера.

„Један је од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. Господ му рече: „Пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран“.

„Цар начини свадбу за свога сина и посла по званице. Посла једном, па други пут. Међутим, званице не долазе због житејских брига: један је отишао у поље своје, други у трговину. Упућен је нов позив у другим сферама и брачна палата се напунила. Међу осталима, нашао се један који није био одевен у свадбено рухо.

„Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан.

„Дјева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце и зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом.