БОГОСЛУЖЕЊА

У Недељу о блудном сину, 22. јануара/4. фебруара, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Иринеја (Ристића), протојереја Жељка (Марића), јеромонаха Јакова (Купрешка) и ђакона Горана (Калушевића).

Великог светилника Цркве Божије и великог поборника Православља, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21. јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима.

Свети Сава, први Српски Архиепископ и оснивач Српске Цркве, свечано је прослављен у манастир Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Свету Архијерејску Литургију поводом овог великог празника служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење:

Светом Сави, првом српском архиепископу, посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Жеровници на северу Косова и Метохије. И ове године манастир је свечано прославио своју храмовну славу Светом Архијерејском Литургијом.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Саве, првог Архиепископа Српског

Овај предивни изданак рода Српског рођен је 1169. године. Био је најмлађе дете Великог жупана српског, самодржца Стефана Немање. Мати му је такође била царског порекла – ћерка грчког цара Романа. Обоје су били побожни, богобојажљиви, убогољубиви.

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, свечано је прослављен у манастиру Светог краља Милутина у Бадовинцима. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије

Сабор светог Јована је 7. јануара (по новом календару 20. јануара) зато што је, при Богојављењу, тј. Крштењу Христовом (6/19. јануар) најважнију улогу имао Јован као Крститељ, па му се одмах по Крштењу дан и посвећује.

Богојављење, (τά θεοφάνια, ή θεοφάνεια, ή επιφάνεια του Θεου, τά φωτά), у старини је било саборни празник који је славио најважније догађаје у којима је откривено божанство Господа Исуса Христа: рођење, поклоњење мудраца, крштење у реци Јордану, чудо у Кани Галилејској и чудесно храњење пет хиљада људи са пет хлебова.

Троструки празник – Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година, свечано је прослављен у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наумa

Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром, и међу свима светима великом угоднику Божјем Василију отаџбина беше Кападокија. Отац му сe зваше Василије, а мајка Емелија. Роди се око 330. године, у време Константина Великог при крају владавине његове.