Домаћи

ВЕЛИКИ ПОСТ – НЕДЕЉА ТРЕЋА

Јеванђеље о крсту и спасењу душе

Марко 8. 34-38; 9, 1. Зач. 3.

Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.

Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.

ЧАСНИ ПОСТ – НЕДЕЉА ДРУГА

Јеванђеље о исцељењу узетог

Марко, 2, 1-12. Зач. 7.

Прошле недеље чули смо јеванђеље о чудотворном дејству великог и моћног присуства Христовог. Натанаил, који је посумњао у речи апостола Филипа, да се појавио у свету дугоочекивани Месија, и то у лицу Исуса из Назарета, – тај исти Натанаил чим је дошао у присуство самога Господа, одмах Га је признао и исповедио као Сина Божјег и цара Израиљева.

ЧАСНИ ПОСТ – НЕДЕЉА ПРВА

Јеванђеље о Господу Свезнајућем и о човеку без лукавства

Јован 1, 43-51. Зач. 5.

Како је велико и страшно присуство Божије – о како је велико и страшно присуство Живога Бога!

У трепету пред Њим стоје ангелске силе; серафими закривају крилима лица своја од пресјајне светлости и неизразиве красоте.

НЕДЕЉА СИРОПУСНА

Јеванђеље о посту

Матеј, 6, 14-21. Зач. 17.

Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапред упозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен. Осамљен, огладнео, озебао и оголео војник ће бити у великом искушењу, да се преда непријатељу.

НЕДЕЉА МЕСОПУСНА

Јеванђеље о Страшном Суду

Матеј 25, 31-46. Зач. 106.

Они који су бројем бројали и рачуном рачунали тврде, да на земљи има једна и по милијарда живих људи. Од ових милијарду и по живих људи ниједан једини вам не зна, по својој памети, рећи шта ће бити са светом на крају времена, и шта ће бити с нама после смрти.

НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА

Јеванђеље о блудном сину

Лука 15, 11-32. Зач. 79.

Бескрајна љубав Божија према људима показује се у превеликом стрпљењу, у превеликом праштању и у превеликој радости. Таква љубав може се уподобити на земљи само љубави материнској. Ко има веће стрпљење према ма ком живом створу на земљи него мајка према своме детету?

Човек неки изађе у шуму, да избере једно дрво за јапију. И виде два дрвета једно поред другог. Једно беше глатко и витко, али са трулом срчиком унутра; друго беше споља рапаво и неизгледно, али са здравом срчиком унутра.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПОКАЈАНОМ ЗАКХЕЈУ

Лука 19, 1-10. Зач. 94.

Ко хоће да види Христа, мора се духом дићи високо изнад природе, јер је Христос већи од природе. Једна висока планина лакше се види с брда него из долине. Закхеј је био мален, па обузет жељом да види Христа попео се на дрво високо.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ДАРОДАВЦУ ВОДЕ ЖИВЕ И О ЖЕНИ САМАРЈАНЦИ

Јов. 4, 5-42. Зач. 12.

Као што кошута чезне за изворима водним, тако душа моја чезне за тобом, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога (Пс. 41, 1-2)! Ово није усклик некога сиромаха и простака, који није имао могућности да своју душу запоји мудрошћу људском, светским знањем и умењем, философијом и уметношћу, познавањем танких нити, из којих је изаткан живот човека и живот природе.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СЛЕПОМ ВАРТИМЕЈУ

Лука 18, 35-43. Зач. 93.

Много, премного ствари има у свету које човек или не употребљује нашто су оне намењене или их злоупотребљује.

Многи носе дебеле златне ланце на сату – да почнемо с тим – не због сата него због људи: да људи виде какве украсе они имају!