Монашење у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

На Великом вечерњу, уочи храмовне славе Зачећа Светог Јована Крститеља, 22. септембра/5. октобра, у истоименом манастиру у Љуљацима, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушеника ове обитељи Ненада (Ковачевића).  Новом монаху Владика је дао монашко име Неофит, по преподобном Неофиту Ватопедском (21. јануар/3. фебруар). На Великом вечерњу началствовао је Његово Преосвештенство Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт.

После чина монашења надахнутом беседом присутнима се обратио Владика Максим.

”У овом веку који настоји да се поруга и наруга Христу, Христовом Јеванђељу, јеванђелским Христовим идеалима, нема већег тријумфа, нема већег торжества за Цркву и за Православље, од тога, када се и међу данашњим људима одваже појединци да на све те лажне идеале сујетног светског живота пљуну, окрену од њега своје лице и усправе се свим бићем, свим срцем, свим животом својим ка Христу, ка Христовом Јеванђељу. Савршени живот по Светом Јеванђељу јесте сама суштина монашког живота. И још Свети Оци кажу да је монашки живот заправо покајнички живот. Покајање је, дакле, оно што чини најбитнију садржину монашког живота, а то покајање се изражава путем смирења, односно послушања, поста, молитве и свега осталог што чини монашки живот, живот подвижнички. Зато је за Цркву Христову која је у овом свету увек страдала, увек гоњена, највеће укрепљење када се у сваком поколењу и роду људском појаве они људи који свим срцем заволе и пригрле Свето Јеванђеље, ту савршену науку Христову, кренувши да служе Господу Христу у монашком чину, у монашком живљењу.

У монашком чину између осталог смо чули речи које су упућене новопостриженом монаху оцу Неофиту и свима монасима да ће у овоме свету бити гоњен, бити вређан и понижаван. То управо описује пут Цркве којим она у овоме свету иде. Монашки живот је заправо савршени јеванђелски живот, а тиме живот који проходи управо тај страдални, крстоносни, али и васкрсни пут којим читава Црква иде. Иако је монашки живот тежак, није лак, то смо чули у данашњем чину монашком, Господ своје слуге, посебно монахе, крепи Својом благодаћу, Својим благодатним силама. На тај исти начин Он крепи и читаву Цркву Своју, крепи и нашу Епархију тиме што, иако је она гоњена, унижавана, прогоњена, она духовно рађа, духовно се разраста, а посебна вредност у њој јесте то умножавање монашког чина, монашког лика. И ево број монаха у нашој eпархији се вечерас умножио, повећао се за још једног нашег сабрата, саборца на том духовном фронту на коме смо данас принуђени не само да чувамо и спасавамо нашу душу, већ и да чувамо, очувавамо и боримо се за Веру Православну, за Цркву Христову”, нагласио је Владика.

Након монашења приређена је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Све беседе Хорепископа Максима налазе се овде.