Обрезање Господње, Свети Василије Велики и Нова година у Светојустиновском манастиру

Дана 1/14. јануара, када Света Православна Црква прославља троструки празник – Обрезање Господње, Светог Василија Великог и Нову годину, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у Светојустиновском манастиру у Барајеву. Владики Ксенофонту саслуживали су Њихова Преосвештенства Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај и Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум, протосинђел Варсануфије (Стошић), протосинђел Евтимије (Милентијевић), протојереј Жељко Марић, протосинђел Иринеј (Ристић), протосинђел Игњатије (Станић), протосинђел Пајсије (Марковић), јереј Мирослав Станковић и архиђакон Артемије (Милаковић).
Литургији је молитвено присуствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, као и око 250 светосаваца.

Након Свете Литургије, одслужен је молебан пред почетак нове године, а потом је Владика Ксенофонт извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које је у част Светог Василија Великог, своје Крсне славе, принео Владика Наум.

Архипастирском беседом присутнима се обратио Владика Максим. У својој архипастирској беседи Владика Максим је, наводећи пример Светог Василија Великог, подсетио на дужност православних хришћана да буду непоколебљиви у борби за очување чистоте вере Христове.

„Свети Василије је својим трудом задужио све нас у Цркви да га прослављамо, не само ми него сва поколења православних до краја света и века, иако је његов живот био кратак зато што је био слабог здравља, а притом није штедео себе. Десет година је био архиепископ у Кесарији Кападокијској, али за тих десет година учинио је више него што би неко за сто година учинио за Цркву.

Живео је у тешким временима, када је био оспораван, порицан и од Истока и од Запада. Неки су порицали његову хиротонију, чак – то нам је и данас познато, неки су порицали искреност његовог исповедања, постојаност његову у вери. И поред свега тога, он је као главно поуздање, као главни бедем имао Бога и веру у Бога. Није се обазирао на људске клевете, људске зависти, већ је ишао путем Светога Јеванђеља, путем Христове вере, ишао је путем смирене кротости, али и јеванђелске ревности.

И то је наш пут. То је пут Цркве. Он нам је пропутио тај пут. Никакво малодушно отказивање и повлачење пред духом овога света! То није јеванђелска кротост – то је кукавичлук. А то нам данас промовишу многи црквени пастири и заодевају такву издају вере и Цркве и духа светоотачког речју толеранције.
Дакле, никако малодушност. Јеванђелска кротост је својом ревношћу увек жива пред Богом, никад малодушна, никад кукавичка кад је у питању вера и чистота вере”, беседио је Владика.

Прослављање овог дивног празника настављено је трпезом љубави, коју је припремио Владика Наум са својим братством. Овом приликом хор „Преподобни Јустин Ћелијски” приредио је и пригодни програм.

Инфо служба

Све беседе Хорепископа Максима налазе се овде.