Опело и сахрана новопрестављеног монаха Христовог Антонија

Дана 14. фебруара 2026. године, на гробљу манастира Светог Архиђакона Стефана у Ариљу сахрањени су земни остаци новопрестављеног монаха Христовог Антонија (Вујичића), сабрата поменутог манастира.

Опело је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење више свештенослужитеља епархије. У опелу су молитвено учешће узели монаси и монахиње, бројни верници, као и сродници и познаници покојног.

Након одслуженог опела Владика Наум је одржао погребно слово. У својој беседи владика је после изражене вере да ће Господ примити у своје наручје душу слуге Свога монаха Антонија због његове вере, послушности и трпљења, поучио присутне о узвишености врлине сећања на смрт:

„Кажу свети оци – ако ујутру, када устанеш, прва твоја помисао не буде: „Ово је мој последњи дан”, ти тај дан нећеш моћи да проведеш побожно. Толико је важно сећање на смрт, толико је то узвишена врлина. Још кажу свети оци: Онај који је стекао сећање на смрт, он није спреман да греши.
Дакле, сви наши грехопади јесу само због тога што заборављамо овај час, па се везујемо за прашину овде у свету: за славу, за част, за новац, за људе. А треба везати срце своје само за Бога и Царство Небеско”.

Потом су земни остаци монаха Христовог Антонија предати земљи да их чува до свеопштег васкрсења.

Монах Антоније (у крштењу Александар) Вујичић рођен је у Бјеловару (Хрватска), 28. 7. 1950. године, од оца Животе и мајке Десанке.

Због природе посла свог оца Животе, који је био војно лице, отац Антоније основну и средњу школу завршава у Бјеловару, да би се потом, преселивши се у Београд, уписао на Пољопривредни факултет. У свом животу и раду велики део своје каријере провео је у Народном музеју, где је стекао уметничке вештине радећи као рестауратор, којe је потом несебично примењивао у манастирком животу. Не мали број година овим послом се бавио и на Светој Гори у нашем манастиру Хиландару, где је поред посла имао прилику и да духовно узрасте и продухови се, што је крунисао и својим крштењем, што ће, показало се касније, имати значајну улогу у његовој одлуци да ступи у манастир. Стога је, по благослову Преосвећеног Владикe Наума, ступио у манастир Светог Архиђакона Стефана у Ариљу, 5. септембра 2017. године.

Замонашен је у чин мале схиме на бденију уочи Светог архиђакона Стефана, 8. 1. 2020. године од стране Преосвећеног Владике Артемија.

У манастиру се ревносно трудио на послушању пекара, кувара и радионичарских послова.

Редовно је учестовао у богослужењу, како читањем, тако и појањем, колико му је здравствено стање то дозвољавало. Трпељиво је носио и крст своје болести благодарећи Богу на свему. Важно је напоменути и то да је дан пред упокојење био на вечерњој служби, где је по обичају одговарао на јектеније.

Уснуо је у Господу 13. 2. 2026. године око 11:30 у својој келији, у манастиру.

Нека би Господ упокојио уснулог слугу Свога, монаха Антонија, у небеским насељима и даровао му живот вечни. Амин.

Инфо служба