Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Прослава храмовне славе у манастиру Светих српских Просветитеља у Колумбусу (САД)

Светим српским Просветитељима посвећен је манастир епархије рашко-призренске у егзилу у Колумбусу (САД). У недељу, 29. августа/11. септембра, на празник ових пресветлих светионика рода српског, манастир у Колумбусу је Светом Архијерејском Литургијом

Екуменистичка фарса 3 или други утук Атанасију Јевтићу

Поводом издајничког и оцеубилачког иступања Атанасија Јевтића на лажном сабору на Криту и непримерених речи упућених из манастира Ћелије, Милоје Стевановић, познат као грешни Милоје, нашао је за сходно да именованом упути свој „нови утук“ у форми видео записа. „Утук“ доносимо у наредном прилогу са напоменом да се у њему, поред сведочења других говорника, налази и беседа протојереја-ставрофора Душана Петровића, ректора Карловачке богословије, одржана у трпезарији манастира Шишатовац новембра 2010.

Епископ Артемије: Беседа о стицању живота вечног

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1993, БРОЈ 4, СТРАНА 101-104.

ШТА ДА ЧИНИМО?

 (Лк. 10, 25-37)

Господе, шта да учиним, па да имам живот вечни? То најважније питање у животу свакога човека два пута је постављено Господу Христу у светом Јеванђељу. Два пута од два човека.

Беседа Епископа Артемија у Недељу 11. по Духовдану у катакомби Сабора светих српских Просветитеља у Колумбусу (САД)

У наредном прилогу доносимо беседу Његовог Преосвештенство Епископа рашко-призренског у егзилу Г. Г. Артемија, изговорену на Литургији, у недељу, 22. августа/4. септембра, ове године, у манастиру Сабора светих српских Просветитеља у Колумбусу (САД). Свету Литургију је служио настојатељ поменутог манастира протосинђел Дамјан (Ковачевић).

Хорепископ Максим: Помен гучевским бесмртницима

Помаже Бог браћо и сестре!

Много је земаља под Божјим Небом које красе природне лепоте: реке, равнице, брда и планине. Но једна од ретких је наша дивна Србија, украшена поред природних и натприродним лепотама. Јер у њој је свака долина гроб, свако брдо споменик, а свака планина маузолеј неког од наших славних и храбрих предака, знаних и незнаних јунака, који су положили животе бранећи свој кућни праг, чувајући гробове оних пре њих и колевке они после њих, не остављајући олтаре наших светих цркава, штитећи нејач прогоњену и расејавану у мноштво збегова.

Епископ Артемий (Радосавлевич): Вера – основание христианского единства

 

Веруйте в Бога, и в Мя веруйте. (Ин. 14: 1) Вселитися Хриcту верою в сердца ваша, в любви вкоренени и основани. (Еф. 3: 17) Какова тьма, и как всюду потребна вера! Единственно она крепка. Святитель Иоанн Златоуст Через святого Иоанна Богослова, апостола и тайновидца, небо заговорило с землею доселе невиданным образом, ибо он стал и остался в веках величайшим благовестником тайн Триединого Бога.

Епископ Артемий: Преподобный Иустин (Попович) и святоотеческое предание

Наше время дошло до небывалой переоценки всех ценностей, и в этом хаосе утеряно и забыто правильное отношение даже к величайшим святыням Православия, в особенности к Священному Преданию. Дело не в том, чтобы кто-то с богословской и научной точки зрения отвергал и отрицал Священное Предание как таковое, но в том, что оно перестало иметь какое бы то ни было значение для нашей практической жизни и работы, что мы, православные

Подсећање: Koсовска хроника

ГЛАСНИК КиМ број 110, 18. мај 2002. године

АКО ЗАБОРАВИМ ТЕБЕ КОСОВО,

СРПСКИ ЈЕРУСАЛИМЕ,

НЕКА МЕ ЗАБОРАВИ ДЕСНИЦА МОЈА (Пс.137,5)