Руски Грчки Руски English
Његово Преосвештенство
Епископ рашко-призренски
у егзилу Г.Г. Ксенофонт

БОГОСЛОВСКО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ,
СМИСАО ПОСТОЈАЊА И МИСИЈА ЕПАРХИЈЕ
РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ У ПРОГОНСТВУ


Господ Христос, Крајеугаони камен (Дап 4, 11) и Темељ (1. Кор 3, 11) наше вере, нашег спасења, нашег богословствовања, наше Цркве, донео је Своју божанску науку палом роду људском, али тим Својим доласком у овај свет донео нам је и даровао оно највредније од свега вредног - Самога Себе. Он Сâм је наше спасење; он Сâм је Премудрост и Логос Божји - извор сваке мудрости и богословља; Он Сâм је Глава Цркве, а Црква Његово тело. Кроз Цркву Своју, благодаћу Својом, Он само крштеним и правоверним људима бива доступан кроз свете тајне и свете врлине. Тиме је јасно да је и спасење само таквима доступно. Зашто само крштенима и правовернима појашњавају нам следеће Његове речи: Ја сам пут и истина и живот; нико неће доћи к Оцу до кроза ме (Јн 14, 16). До Оца Небеског се може доћи само кроз Христа, а до Христа се може доћи и у Христа обући светим крштењем само у вери православној и Цркви православној.

Епископ Артемије
(1935 - 2020)
 

Рајица М: Непокорност не мора да буде непослушност

Непокорност србског духа не мора да буде и непослушност. Коме покоран томе и послушан. Богу се треба више покоравати него људима. Ми Срби нисмо непослушни Божији синови, напротив послушни смо Богу у Тројици. Жудимо за миротворачким блаженством и Божијим усиновљењем. Послушни смо богоугодном човеку, али нисмо покорни никаквој сили која не долази од Бога.

Олга Четверикова: Технологије Ватикана

Финансијско наличје духовне експанзије Запада у Русији: технологије Ватикана

Кораци, усмерени у правцу зближавања Русије са НАТО и промене лика тог војног блока у очима руске јавности, чине се паралелно са покушајима да се Русија удене у духовни простор западне цивилизације. То се на највидљивији начин испољава на примеру развоја односа са Ватиканом.

amfirn

Мина К: Издаја

Јасно је да је СПЦ дубоко згазила у свејерес екуменизма, европејства, папофилије, и сличних ствари које сатиру верни и национални идентитет. Србија се годинама уназад уништава, кроз своје институције. Економија, привреда, пољопривреда, војска, и сада и Црква. Ништа од тога није остало неокрњено. Косово као духовна ризница Србије, пало је у руке Албанцима.

Петровдан у Леушићима

На велики празник славних првоврховних апостола Петра и Павла по благослову Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренсог и косовско-метохијског у егзилу г.г. Артемија, организована је саборна прослава у новооснованом манастиру Светог Преображења Христовог у селу Леушићи на планини Рајцу, код Горњег Милановца.

На имању и у кућу, која полако прераста у манастир, пре три недеље по благослову епископа Артемија уселило се мало сестринство на челу са монахињом Варваром.

Архим. Симеон: Обнова и „обнова“ српских светиња на КиМ

Увод

Доносимо текст Архимандрита Симеона настао 2005. године који за тему има Модел обнове цркава на Косову и Метохији који је покушавала да наметне тзв. међународна заједница, као и Модел обнове који је примењивала Епархија рашко-призренска, као власник, чувар и творац тих светиња.

Текст несумњиво има везу и са данашњим временом, што пажљивим читаоцима сигурно неће промаћи.

Четврта недеља по Духовдану у Љуљацима

У четврту недељу по Духовдану Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерeјску Литургију у љуљачкој обитељи светог Јована Претече.

Његовом Преосвештенству саслуживали су клирици наше Епархије између осталих и настојатељ манастира светог Антонија Великог код Пирота, протосинђел Јаков са својим сабратом јерођаконом Натанаилом, који је на овој Светој Литургији од стране Његовог Преосвештенства рукоположен у чин јеромонаха.

Ивањдан

Свети Никита Ремезијански у Белој Паланци

На велики хришћански празник Ивањдан, када прослављамо највећег међу рођеним од жена (Мт. 11, 11), светог Јована Претечу, Света Црква слави и спомен једног великог угодника Божијег, који у нашем верном народу није довољно познат. У питању је свети Никита Ремезијански (335 – 414), епископ Ремезијане, некдашњих Извора, а садашње Беле Паланке код Пирота.

Ана Филимонова: Де факто признање Косова

СЛАВЉЕ СЕПАРАТИЗМА. ДЕ-ФАКТО ПРИЗНАЈА КОСОВА ОД СТРАНЕ СРПСКИХ ВЛАСТИ

Најновија рунда преговора Београд – Приштина, пета по реду, која је започела у Бриселу 8.03.2011, завршава се српским де-факто признањем независности Косова. 2. јула су српске власти дозволиле шиптарима слободно кретање (уз прихватање личних докумената које издаје Приштина), Приштини су предали фактички потпуне компетенције у сфери издавања докумената о грађанству, а признају се и дипломе Приштинског универзитета, издате после 2008.

Рајица М: Без Краља не ваља

Без краља не ваља а како би нам било с њим показа се на Газиместану. Седамдесетогодишњи вакуум између Краља и народа донесе, сасвим очекивано и извесна удаљавања. Краљ је у међувремену постао европејац који не зна србски језик а народ је гажен чизмом комунизма и његовим наставцима постао жељан слободе и истине и најобичнијег људског живота достојног човека.