ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија

СЛАВЉЕ СЕПАРАТИЗМА. ДЕ-ФАКТО ПРИЗНАЈА КОСОВА ОД СТРАНЕ СРПСКИХ ВЛАСТИ

Најновија рунда преговора Београд – Приштина, пета по реду, која је започела у Бриселу 8.03.2011, завршава се српским де-факто признањем независности Косова. 2. јула су српске власти дозволиле шиптарима слободно кретање (уз прихватање личних докумената које издаје Приштина), Приштини су предали фактички потпуне компетенције у сфери издавања докумената о грађанству, а признају се и дипломе Приштинског универзитета, издате после 2008.

Без краља не ваља а како би нам било с њим показа се на Газиместану. Седамдесетогодишњи вакуум између Краља и народа донесе, сасвим очекивано и извесна удаљавања. Краљ је у међувремену постао европејац који не зна србски језик а народ је гажен чизмом комунизма и његовим наставцима постао жељан слободе и истине и најобичнијег људског живота достојног човека.

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО
ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ Г. АРТЕМИЈЕ
ПРИЗРЕН – ГРАЧАНИЦА

И З Ј А В А

Синод Српске Цркве, на челу са носиоцем кардиналског прстена Амфилохијем Радовићем, подржао је августа 2008. отворену побуну у манастиру Дечани, стао на страну безаконика, додајући на већ учињено – мноштво нових безакоња, којима је сам био узрок.

Епископ рашко-призренски Артемије дао је августа 2008. отпуст из Епархије игуману манастира Дечани викару Т.

Замислите, браћо и сестре, следећу ситуацију… младог искушеника који се искрада из света и одлази у манастир са намером да живот посвети Богу. Натерала га овоземаљска таштина. Кад су његови коначно сазнали где је, трпео је страшне притиске са свих страна. Родитељи, фамилија, пријатељи молили су га и преклињали (чак му и претили) да одустане од своје замисли.

Суштина римокатолицизма јесте јерес човекопоклонства. Њене енергије су филиокве (њоме пориче Свету Тројицу, а где нема Свете Тројице нема ни Богочовека Христа, ни човека)[1], затим разарање Свете Тајне Тела и Крви Господње тј. евхаристије[2], те остала погрешна учења о Пресветој Богородици[3], о Цркви[4], о другим Светим Тајнама[5].

Уз прилог бр. 1.

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ

Б   Е   О   Г   Р   А   Д

ЦРКВА СВЕТАЈНА ХРИСТОВА

– Благовест о Цркви и животу у њој –

Св. Златоуст: човек изнад Вишњих Сила
Видиш ли, пита свети Златоуст, шта је Бог учинио? Васкрсао је Христа, – зар је то мало? Али, погледај даље: посадио Га је с десне стране Себи.

Још једном о Епископима без епископије и о добровољним оставкама Епископа. У анализи која следи стручњак за Црквено право г-н Жељко Которанин каже између осталог и следеће:

Епископ који је поднео добровољну оставку на епископство као да је тиме сам против себе изрекао осуду. Он ће епископство изгубити не кроз своју добровољну оставку, него кроз свргнуће од стране Сабора поводом добровољне оставке!

 Недавно је објављен први део текста Архимандрита Симеона, који је првобитно публикован на агенцији Ромфеа у оквиру јавне полемике са Атанасијем Јевтићем.

У наставку доносимо други део текста Архимандрита Симеона под називом „Оптужбе против мене“.

Уредништво

ОПТУЖБЕ ПРОТИВ МЕНЕ

Петак, 2. јули 2010.

Преосвећени,

У другом делу мојих одговора дозволићете ми да учиним нека запажања и појашњења, али и да укажем на неистине које сте изговорили против моје личности у Вашем интервјуу од 15-6-2010 датом „Ромфеи“.

На дан празновања светих првоврховних апостола Петра и Павла 29. јуна/12. јула у селу Леушићи код Горњег Милановца, у новооснованој катакомби-манастиру са почетком у 9:00 часова ће Свету архијереjску Литургију служити Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије, уз саслуживање клирика наше Епархије.

Уз своје Обраћање Светом Архијерејском Сабору новембра 2008. Епископ Артемије припремио је и неколико прилога, о којима постоји напомена у тексту.

У наставку доносимо Прилог бр. 1, који садржи Питања Синоду.

Уредништво