Почетна / Охридски Пролог (Свети Николај Охридски и Жички)

Охридски Пролог (Свети Николај Охридски и Жички)

13. СЕПТЕМБАР

 

1. Освећење храма Христова Васкрсења. Када св. царица Јелена нађе Крст Господњи у Јерусалиму, задржа се том приликом дуже у св. граду, и сагради цркву у Гетсиманији, у Витлејему, на Јелеонској Гори, као и на другим местима, знаменитим по животу и раду Господа Исуса Христа. А на Голготи, где и нађе Крст часни, отпоче стројити огромну цркву под чијим се кровом налажаше и само лобно место, где се Господ распе, као и оно, где се погребе. Хтеде св. царица да сједини под једним кровом и место Његовог страдања и место Његове славе. Но Јелена се представи Господу пре него што тај величанствени храм би довршен. Када храм би довршен, баш те године Константин празноваше тридесетогодишњицу свога царовања. И тако и освећење храма и празновање царевог јубилеја би обављено једнога истога дана, 13. септембра 335. год. У то време заседаше у Тиру помесни сабор епископа. И ови епископи, као и многи други, стекоше се у Јерусалим на торжествено освећење храма Васкрсења Господњег. И установи се тада, да се тај дан, као дан победе и тријумфа цркве Христове, празнично спомиње сваке године.

2. Свештеномученик Корнилије сотник. Римљанин и официр римски у Кесарији Палестинској. Крштен од апостола Петра, сходно небеском откровењу (Дела Ап. 10, 1). Он беше први од незнабожаца, који ступише у цркву Божју. Дотле су неки мислили, да је црква Христова само за Јевреје, и за оне који приме обрезање јеврејско. Крстивши се Корнилије остави све и пође за апостолом Петром. Овај га апостол доцније постави за епископа и посла у незнабожачки град Скипсеосис, где Корнилије свети претрпе многа бешчешћа и мучења Христа ради, но силом Божјом сруши храм Аполонов и крсти кнеза тога града Димитрија и 277 незнабожаца. Предузнав од Бога дан своје смрти, он призва све хришћане, посаветова их, помоли се Богу за њих, и мирно се представи Господу у старости чесној. Временом његов гроб буде заборављен и запуштен. Но светац се јави епископу Троадском Силуану и објави му гроб свој, и нареди да ту подигне цркву. Епископ то изврши уз помоћ богатог грађанина Евгенија. Од моштију св. Корнилија десише се чудеса многа.

3. Свети мученици Макровије и Гордијан. Из Пафлагоније. Најпре били царски трапезници, но када се објавише хришћанима, цар их протера у Скитију, где буду бачени у огањ, у месту Новом Дунавцу 320. год.

4. Света мученица Кетевана. Царица Кехетинска. Пострадала као хришћанка од шаха Абаса I 1624. год. По наредби шаха стављен јој на главу усијан котао. Њен син Тејмураз, цар Грузијски, положио њене мошти под престо храма Аливердског у Грузији.

5. Преподобни Јеротеј. Родом са Пелопонеза из села Каламата. Подвизавао се у Иверском манастиру у Св. Гори. Одликовао се и великом светском ученошћу и строгим подвигом монашким. Старао се да испуни оно правило св. Арсенија: „монаху је доста и један сат спавања у току 24 сата.“ Упокојио се на острву Јуру 1745. год. Мошти му чудотворне. Од моштију чува му се у Иверском манастиру глава. Од додира његових св. моштију у Цариграду једна слепа жена прогледала.

 

Корнилије чудни, по чувству побожан
А по уму јавно беше незнабожан,
Милостињом многом умилости Бога,
Бог му вишњи посла ангела моћнога,
Ангел га поздрави, апостол га крсти,
Тако се у свему у верне уврсти.
Први незнабожац што у цркву приста
И са целим домом исповеди Христа.
Ал’ само крштење, то му не би доста,
С апостолом Божјим он апостол поста.
Да помогне другим, и да друге спасе,
Корнилије подвиг тешки узе на се.
Чудесима моћним он људе зачуди.
Па он крсти кнеза и стотине људи.
Сласт Христа познавши он дом свој остави,
За слаткога Христа муком се прослави.
За труд и за муку у животу овом
Сад награду жање у царству Христовом.
Корнилије свети, сад помози нама
Пред судијом вечним твојим молитвама.

 

РАСУЂИВАЊЕ

Шта бива с гонитељима цркве Христове? Питајте Савла, гонитеља цркве, шта се с њим збило. Тешко ти је противу бодила праћати се, рекао је Господ Савлу (Дела Ап. 9, 5); и Савле се крстио и постао Павле. Шта је било с Иродом, првим гонитељем хришћана? Шта с Јулијаном Одступником? Злом смрћу умреше, и његови напори против Христа разбише се у ништа као дим. И тако кроз сву историју: једни гонитељи обраћају се у хришћане, а други зло гину; напори пак и једних и других против хришћанства разбијају се у ништа као дим. Цар Адријан покоривши Јерусалим хтеде се осветити не само Јеврејима него и хришћанима, јер не разликоваше хришћане од Јевреја. Јевреје расеја по целом свету, а на месту где беше храм Соломонов подиже храм идолски. Уз то још прозва Јерусалим Елија, по своме имену, и забрани да се тај град и од кога назива Јерусалимом. На Голготи подиже храм скверној Венери, на гробу Господњем храм Зeвсу, а у Витлејему храм Адону. Како су се жалосно морали осећати ондашњи хришћани гледајући своје светиње тако поругане? Но шта би на крају?

Цар Адријан погибе злом смрћу, а храмови незнабожачки у време царице Јелене и цара Константина бише уклоњени а на њихово место подигнути дивни храмови хришћански, који и до данас постоје. Тешко је против бодила праћати се. О како је очајно безнадежно свако војевање против Христа.

 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам залудност људских напора насупрот воље Божје (I Цар. 12), и то:
1. како се десет племена оцепише и узеше слугу Соломонова за цара;
2. како Ровоам спреми војску, да ратује против Јеровоама;
3. како га Бог одврати од рата рекавши преко пророка: ја сам наредио тако да буде.

 

БЕСЕДА

о томе како свет мрзи на сведока греха свога

Не може свијет мрзити на вас, а на мене мрзи. (Јов. 7, 7)

Зашто свет мрзи на Христа Господа? То је сам Господ одмах објаснио: јер ја свједочим за њ да су дјела његова зла. Никога људи толико не мрзе колико сведока свога греха. Отуда највећа недела у свету творе се ноћу, у тами. А зар Бог не види у ноћи, и у тами? Бог види, ваистину, али не виде Бога злотвори. И ако неки од њих и верују нешто у Бога, они мисле, ипак, по недовољној просвећености, да је мрак завеса између људи и Бога. Господ Христос сам собом открио је јасно, да је Бог свевидећи, и да никакав мрак не спречава око Његово од виђења. Он је видео људе у даљини, као Натанаила под смоквом. Он је видео магарицу и магаре у другом селу. Његовом виду није сметала пространа даљина. Он је прозрео одрицање Петрово, издајство Јудино, Своју смрт и васкрсење, разорење Јерусалима, вечност цркве Своје, страдање следбеника Својих и догађаје на крају времена. Његовом виду није сметала времена даљина. Но шта да набрајамо?

Шта има скривеније од срца људскога? Није ли срце скривено дебелом завесом тела? И нису ли помисли у срцу још скривеније и од срца? Па је Он ипак прозирао у таму срца људског и читао помисли људске у срцу. Што зло помишљате у срцима својијем (Мат. 9, 4)? Какво је чудо, браћо, да су се таквога сведока бојали сви они, који зло мисле или зло раде? Какво је чудо, да су га мрзели злотвори?

Не може свијет мрзети на вас. На кога? На све вас, који учествујете у злу света, и који због свог учешћа не смете да сведочите против света и оно што знате. Они који се боје људи, како ће сведочити против људи? Они који траже славу од људи, како смеју навлачити негодовање људи против себе?

О браћо моја, боље нам је, да нас свет мрзи а Христос љуби, него да нас сав свет воли и слави, а Христос одвраћа лице Своје од нас говорећи нам: не познајем вас. Ако нас свет мрзи, тешимо се речима Спаситељевим: знајте да на мене омрзе прије вас (Јов. 15, 18).

О Господе благословени, Источниче сваког благослова, укрепи срце наше, да се не страши кад свет мрзи. Само нас ти благослови и љуби, Спаситељу благи. Теби слава и хвала вавек. Амин.