Почетна / Охридски Пролог (Свети Николај Охридски и Жички)

Охридски Пролог (Свети Николај Охридски и Жички)

27. ДЕЦЕМБАР

 

1. Свети првомученик Стефан, архиђакон. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово „као лице ангела“ (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их „издајницима и крвницима“ (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога“ (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.

2. Преподобни мученик Теодор и Теофан Начертани. Рођена браћа, родом из Палестине, врло образовани у светској мудрости и у мудрости духовној. Монаси у обитељи Светог Саве Освећеног, потом и презвитери. Страдаше љуто за иконе у време три цара: Лава Јерменина, Михаила Валвоса и Теофила. Безумни Теофил својим рукама их туче, и нареди, те им се гвожђем нацрташе по лицу подсмешљиви стихови, због чега су и прозвати Начертани. Бачени у тамницу у граду Апамији Витинијској. Теодор ту сконча од мука и рана. Теофан ослобођен у време Теодора и Михаила, и постављен од патријарха Методија за митрополита никејског. Свети Теодор сконча 833. године. Ова дивна браћа пострадаше за Христа, и примише дивну награду од Христа у бесмртном царству светлости.

 

Ha Стефана Духом обасјана
Навалише Јевреји крвници.
Крвав Стефан на колена клече
И повика к небу иза гласа:
– O Господе, што c Крста опрости
Грех највећи што земљу потресе,
Грех највећи што га небо виде,
Што опрости Својим крвницима,
Сад и мојим опрости, Преблаги!
Шта је овај злочин спрам онога!
И ја шта сам спрам Господа мога!
To изрече, дух Богу предаде.
Гневни старци, грдне плашљивице,
Кад убише, тад се разбегоше.
Тад ангели c неба се слетеше
Око тела првомученика,
У хору му песму отпојаше,
Рајску душу у рaj узнесоше.

 

РАСУЂИВАЊЕ

Прича o божанском Младенцу Христу. Оба велика пророка, Исаија и Јеремија, прорекли су, да ће Господ доћи у Мисир, и да ће се од присуства Његова потрести храмови идолски и идоли разорити. Исаија је писао: гле Господ ће доћи у Мисир и затршће се идоли Мисирски од лица Његова (Иса. 19, 1; Јер. 43, 12). Када божански бегунци стигоше у град Ермопољ (Каиро), и тамо се приближише неком храму идолском, наједанпут сви идоли у том храму падоше и разбише сe. O томе пише и св. Паладије (у Лавсаику): „Видесмо“, вели, „тамо храм идолски, у коме од приласка Спаситељева падоше сви истукани (идоли) на земљу.“ У некоме месту, званом Сирен, беше 365 идола. Када пресвета Дева ступи у тај храм c божанским Младенцем на рукама, сви ти идоли попадаше и разбише се. Исто тако попадаше идоли свуда по целом Мисиру. Св. пророк Јеремија бавећи се у старости својој у Мисиру, прорекао је жречевима мисирским, да ћe сви идоли попадати и сви рукотворени ликови сокрушити се у оно време када у Мисир дође Дева Мајка c Младенцем, рођеним у јаслама. Ово пророчанство запамтили су жречеви добро, и сходно њему изображавали су на храмовима својим Деву како почива на постељи, и до ње у јаслима Младенца њеног, у пелене повијеног. И клањали су се томе изображењу. Цар Птоломеј питао је жречеве, шта означава то изображење, a они су му одговарали, да је то испуњење те таше. И та је тајна ваистину се и испунила и не само Мисиру него и васцелом свету објавила.

 

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам мудрост Пресвете Деве Марије и то:
1. како она мудро разговараше c ангелом Божјим (Лк. 1, 28-38),
2. како она размишљаше o свему што се зби o рођењу Господа Исуса и o свему што се рече o Њему, и све то слагаше у срцу своме.
3. како она у Кани мудро рече слугама, да чине све оно што им Он рече.

 

БЕСЕДА

о Пресветој Деви Богородици

Велича душа моја Господа. (Лк. 1, 46)

Ми имамо, браћо, свега неколико речи записаних у Јеванђељу, што их је изрекла Пресвета Богородица. Све те њене речи односе се на величање Бога. Она је била ћутљива према људима, али је душа њена непрестано разговарала с Богом. Сваког дана и часа она је налазила нови разлог и повод да велича Бога. Кад би се могла знати и записати сва њена величања Бога кроз цели јој живот, о колико би то великих књига изнело! Но и по оном једном величању, које је она исказала пред својом рођаком Јелисаветом, мајком великог пророка и Претече Јована, може сваки хришћанин ценити, какав је мирисни и богоугодни цвет била душа њена пресвета. То је само један дивни псалам душе Богородичине, који је дошао до нас кроз Јеванђеље. Но такви псалми били су многобројни и многобројни у току живота Преблагословене. И пре него што је чула Јеванђеље из уста Сина свога, она је знала јеванђелски Богу говорити и Бога славити. То јој је знање долазило од Духа Светог Божјег, чија се благодат непрестано улевала у њу као бистра вода у чисти сасуд. Величала је Бога псалмима душе своје кроз цели живот свој, зато и њу Бог возвеличи изнад херувима и серафима. И нас, малене и грешне, возвеличаће исти Господ који је и њу возвеличао, у царству Своме, ако се и ми потрудимо, да ово кратко време живота нашег испунимо величањем Бога делима, речима, мислима и молитвама.

О Пресвета, Пречиста и Преблагословена Богородице, закрили нас молитвама Твојим. Теби и Сину Твом и Господу нашем слава и хвала вавек. Амин.