Прослава храмовне славе у манастиру Светог Николаја Жичког у Црквенцу

Усуботу, 3. маја, на дан празновања Светог Николаја Жичког, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, поводом  храмовне славе, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Црквенцууз саслужење више свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању молитвено су присуствовали Његово Преосвештенство хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим и Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. Након Свете Литургије Епископ Ксенофонт је обавио чин резања славског колача и благосиљања кољива које су у част Светог Николаја Жичког принели настојатељ протосинђел Игњатије (Станић) са манастирским братством и овогодишњи домаћини славе Миломир Симић из Горњег Милановца, Лолета Вујасиновић из Крагујевца, Ранко Шкркић из Крагујевца и Горан Јовановић из Јагодине. За домаћина славе за идућу годину пријавили су се Роса Бабић из Београда и Винко Трипић из Руме.

Ахипастирском беседом присутном народу се обратио  епископ Ксенофонт:

„Није Бог остављао српски народ без истинских људи који су били истински Мојсеји који су народ преводили преко Црвенога мора и преко пустиње све ето до владике Николаја, све до оца Јустина, све до нашега светога старца владике Артемија. Ни 21. вијек у српском народу није остао без Мојсија, дакле, за таквим Мојсијима треба ићи, такве Мојсеје треба слушати, њихово учење треба слушати. Не доносе нам ништа ново, нема ништа ново под сунцем како каже премудри Соломон, ништа новога осим васкрслога Христа, и сваки који не проповједа васкрслога Христа дошавшега у тијело и васкрслога  лажа је и од ђавола је и од демона и није истински учитељ. Само, дакле, за таквим учитељима да идемо, а много је лажних учитеља, много је лажних Христоса, много је лажних и Мојсеја данас се појавило, привидни Мојсеји који не воде народ преко Црвенога мора, који га не воде преко туробне Синајске пустиње, преко онога врелога пијеска, него му обећавају неки лагодни живот а нема на земљи лагоднога живота и нема на земљи бољитка и ми не чекамо боље вријеме, не чекамо да нам овде на земљи буде добро, не чекамо комфор овдје на земљи. Знамо зашто смо на земљу послати. Није угодно, али чујемо светог Јова који лежи на ђубришту и који говори читавом роду човјечанском. „Није ли човјек на војсци на земљи овој?“  Дакле, будимо и ми војници у тој војсци , будимо и ми војници у војсци тих Мојсеја који су водили српски народ измђу Сциле и Харидбе, који су га водили преко Црвенога мора, кад је чинило се немогуће, који су га водили преко пустиње, који су га одвели пред врата раја, да нас Христос са крста загрли, да нам покажем ране Своје као што је показао, чули сте прошле недјеље, апостолу Томи и осталим апостолима и апостол Тома је узвикнуо, и ми са њим узвикујемо: „Господ мој и Бог мој“.“

Уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

  Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.