Прослава храмовне славе у манастиру Св. апостола Томе у Врњачкој Бањи

На Томину недељу, 27. априла, истоимени манастир у Врњачкој Бањи свечано је прославио своју храмовну славу Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење више свештенослужитеља епархије.Прослави храмовне славе присуствовало је монаштво епархије и око 200 светосаваца. Неки од њих сјединили су се са Господом кроз Свето Причешће.

Након Свете Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива, које су у част Светог апостола Томе принели братство манастира и овогодишњи домаћин славе Слободан Алексић из Стопање. За домаћине идуће године пријавили су се Дејан Унић из Стопање и Ранко Шкркић из Крагујевца.

У својој архипастирској беседи Владика Ксенофонт је поучио своју паству:

„И ми вјерујемо и када нас опхрвају буре невјерја и буре сумње и буре малодушности ми се сјетимо апостола Томе и његове ватрене вјере и његове ватрене природе, на крају крајева, коју свако од нас треба да има. Био је он мало и намћор, био је онако и ватрен као апостол Петар, па кад је требало ићи за Њим, каже ајде да идемо и ми сви да погинемо, онако да изгинемо са Њим, онако резигнирано, али ватра, одакле човек ватрене природе, а човјек који се показао и ватрене вјере, која је проистекла из те сумње његове и сумњичавости његове и да је хтио дубоко да се увјери да заиста Христос јесте васкрсао и све је нас увјерио, и немамо никаква права, браћо и сестре, да не вјерујемо данас у васкрслога Христа него да заједно са апостолом Томом и свим апостолима који, чули сте у Светом Јеванђељу, Христос шаље на проповјед Јеванђеља, и они заиста пођоше, усавршивши се потпуно на Педесетнички дан, када је Господ дао сву пуноту тих дарова Духа Светога, када је сам Дух Свети сишао на апостоле и онда као свесавршени ученици Христови, као богови по благодати, као дјеца Божија, као богови по благодати са потпуно савршеном вјером и потпуно савршеном природом и они пролазе са краја на крај Васељене да би проповједали овога васкрслога Христа, Савршенога Бога и Савршенога човјека. Дакле, видимо овде још једно безумно увјерење о тим безумним миафизитима, монофизитима који тврде да је на крсту страдало Божанство и који тврде да се човјечанство Христово просто истопило у том огњу божанства, безумници,  а ми заједно са Халкидонским Сабором и са читавом црквом исповједамо да је Савршени Бог и Савршени човек. Јер како је могао у привид и у божанство да стави апостол Тома. да стави руку своју и да опипа месо, да опипа мишиће, да опипа ране, да опипа да је заиста човјек васкрсао, да су заиста човјека са крста спустили и да су га у гроб ставили и да је човјек из гроба изашао, дакле Савршени човјек као што је био и Савршени Бог. Такву вјеру вјерујемо, такву вјеру и проповедамо и сваки од нас да буде апостол и сваки од нас ту вјеру у васкрслога Христа да проповједа, и ближњима својима да проповједа, читавој Васељени да проповједа, читавоме свјету, јер нема нам другога Спаситеља и нема нам другога Избавитеља и нема нам другога рјешења и нема нам другога пута, поред свих ових путева и странпутица које нам нуде и убјеђују нас да су они пут, да су они спаситељи, да ће они донети бољитак и српском народу и српској држави и читавом човјечанству, ако хоћете, разно разни који се појављују тамо хуманисти, од разних научника који су се појавили, од разних политичара све до дана данашњега, који су имали неку своју идеју, неку своју идеологију, неку своју политику и говорили да ће то да спасе човјечанство, а ништа човјечанство и ништа човјека неће спасити осим васкрслога Христа. Дакле, Њега да вјерујемо, Њега да исповједамо са апостолом Томом и осталим апостолима и ми да узвикујемо „Господ мој и Бог мој“ и то да свједочимо свима ближњима нашим да би се и они спасили како Бог хоће и како хоће сви светитељи Божији, како Свети Сава на небу хоће и плаче ради нас. Амин. Боже дај. Христос Воскресе!“

Уследила је трпеза љубави припремљена од стране манастирског братства и овогодишњих домаћина славе.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.