Прослава храмовне славе у манастиру Свете великомученице Марине

Свету великомученицу Марину, у народу познату као Огњена Марија, Света Црква прославља 30. јула. Ова дивна невеста Христова је небеска заштитница женског манастира епархије у егзилу у Дудовици код Лазаревца.  Своју небеску заштитницу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Владики Ксенофонту су на Литургији саслуживали Преосвећени Хорепископи Николај, Максим и Наум и више свештенослужитеља епархије. Литургији присуствовало бројно монаштво и око 300 светосаваца. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Свете великомученице Марине принели сестринство манастира и овогодишњи домаћини славе: Душан Марковић из Лазаревца, Микан Васовић из Чачка и Андријана Делић из Београда. За наредну годину пријавили су се: Александра Младеновић из Уба, Зоран и Снежана Јеличић из Батајнице и Бојан Бирчанин из Степојевца.

Присутнима се пригодном архипастирском беседом обратио Владика Максим.

После осврта на богоугодни живот Свете Великомученице Марине Владика Максим је поучио верни народ: „Дакле, подвиг је та неопходност у нашем животу, на путу нашег спасења, и о томе нам сведоче сви угодници Божји. Насупрот њима, сви савремени учитељи, лажни учитељи вере, говоре супротно, како подвиг није потребан, можемо да живимо модерно као и сви остали људи, и да се спасемо. Није тако, и о томе нам сведоче сви угодници Божји, који су се сви до једног спасли управо подвигом Христа ради. И сада видите каква је била логика обновљених умова тих светих људи. Кад год наиђу на неку препреку, а на многе препреке је наилазила Света Марина, они су те препреке сматрали за повод за још већи подвиг, за још већу истрајност. Док ми, пали људи, кад кренемо да живимо по Богу, чим наиђемо на неку препреку, постајемо малодушни, и ту препреку користимо као изговор да попуштамо себи, да се удаљавамо од заповести Божје. А свети угодници Божји, који су пламтели истинском вером и љубављу, искреном жељом да се спасу, да угоде Богу, они те препреке нису ни примећивали на свом путу. За њих никаква друга опција није ни постојала, већ остати одан и веран Христу. И она, иако је у самој породици имала гонитеља у лику свог безбожног оца паганина, није одустала. Није све те тешке околности користила као изговор да буде малодушна, иако би имала сва права судећи по њеном узрасту и њеној женској слабој природи. Не она је ипак ишла оним уским и тесним, Јеванђелским путем, путем подвига и спасења.“

Потом је Владика Ксенофонт уручио захвалнице добротворима манастира: Микици Вељковић из Лазаревца, Милану Димићу из Лазаревца и Дејану Маринковићу из Горњег Милановца.

Инфо служба

Све беседе Епископа Максима налазе се овде.