Сабор Пресвете Богородице у Лозници

Други дан Божића Света Црква одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богородицу и што се свечано, саборно, служи у част њену. Пресвета Богородица Марија је, рађањем Господа Исуса Христа од ње, највише послужила нашем спасењу и спасењу целога света и све твари.Зато и приличи, и доликује, и достојно је изузетно празновати њу увек, а поготову одмах сутрадан по Рођењу Христову, као Мајку Богородитељку Христа Бога и Спаса нашег.

На празник Сабора Пресвете Богородице Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у Светониколајевском манастиру у Лозници код Чачка, уз саслужење протосинђела Евтимија (Милентијевића), протосинђела Софронија (Ердељана) и јерођакона Артемија (Милаковића).

После Свете Литургије Владика Ксенофонт је обавио чин резања славског колача и благосиљања жита које је принело сетстринство манастира.

У својој архипастирској беседи Владика Ксенофонт је поучио присутне:

„Један од Тројице постаје један од нас. Нама даје Своје – даје нам Своје божанство, даје нам Своју бесмртност, а од нас узима – шта узима? Узима трулежно тијело људско, пропадљиво тијело, које је до тада било толико подложно смрти, и гријеху, и ђаволу, преображава га, обожава га, сједињује се са њим, и тиме показује и нама шта све човјек може у тијелу. 

Показао нам је кроз Свој живот Христос, дакле, шта може у тијелу да чини. Није био привидни човјек, него је био истински човјек, и то видимо у оним догађајима јеванђелским када је био и гладан и жедан и уморан, кад је огладнио, то нам показује да је био истински човјек, али нам је показао шта све човјек у тијелу може, колико може да се труди. 

Дакле, све нам је Своје дао, и тиме се показао Бог достојан човјека, јер једино је Бог достојан човјека Који човјека може да преобрази, који може да постане човјек, који човјека може да повуче од трулежи, који човјека може да повуче од страдања, од гријеха, од смрти”.

Након тога је Владика поучио вернике о смирењу и послушности Богородице, рекавши:

„Свакако доликује и требало је да, када смо прославили први дан Рођења Његова, и настављамо, наравно, да га славимо и да се поздрављамо овим дивним и радосним поздравима, али да прославимо и Пречисту Мајку Његову. Његову смирену и пречисту и послушну Мајку, која је, када је изашла из Храма Соломоновога и дошла у Назарет, чула оне ријечи Архангелове, који јој је благовијестио да ће се звати Мајком Вишњега, иако у страху, иако у трепету, иако не знајући шта се то са њом збива, спустила је очи своје, спустила је главу своју и послушно је рекла: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечи твојој”. И ево шта се све са том смиреном дјевојком из Назарета издешавало: постала је Мајка Вишњега, назвала се Мајка Вишњега, без порођајних мука родила Господа Христа, била дјевојка, у порођају дјевојка и после порођаја дјевојка”.

Уследила је трпеза љубави коју су сестре манастира припремиле за све присутне.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.