Спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму

7. МАЈ

СПОМЕН ПОЈАВЕ НА НЕБУ

ЧАСНОГ КРСТА ГОСПОДЊЕГ, у Јерусалиму (Архимандрит Др Јустин Поповић, Житија Светих за мај)

 

По престављењу првог хришћанског, благоверног и благочестивог цара, светог Константина Великог, на царски престо седе његов син Констанције[1] који нагињаше злочестивој јереси Аријевој[2], који хуљаше Сина Божјег. Тада се, на посрамљење злочестивих јеретика а на уверење неверника и на учвршћење православних, показа дивно знамење у светом граду Јерусалиму: у дане свете Педесетнице, 7. маја у девет сати пре подне појави се на небу Часни Крст Господњи, који сијаше неисказаном светлошћу, јачом од сунчане. Сав народ, и верни и неверни, у великом страху и дивљењу посматраху то небеско знамење. Часни Крст се простирао над Голготом[3] па све до изнад Горе Маслинске[4], удаљене петнаест стадија од Голготе. Ширина Часнога Крста одговарала је његовој дужини. А лепота Крста беше као лепота најлепше дуге, те привуче на себе погледе свију. И сви напустише своје послове, било ручне или домаће и, изишавши из кућа, са пажњом и страхом посматраху то пречудно знамење. Затим многољудне гомиле Јерусалимљана, испунивши се страха и радости од овог божанственог виђења, са великим умилењем и усрдношћу похиташе у свету цркву; ту беху старци и младићи, мужеви и жене са одојчади, такође и неудате девојке, и људи свакога узраста и звања, путници и иностранци, хришћани и иноверци, – сви они хитаху к цркви, једнодушно и громогласно прослављајући Исуса Христа, Господа нашег, Сина Божјег јединородног, Бога истинитог од Бога истинитог, чинитеља великих чудеса.

Тада се неверници и јеретици, непријатељи и хулитељи Христовог Божанства, испунише стида, видећи у појави Крста тако велику божанску славу и силу Господа Христа. И на тај начин сама стварност посведочи тада, да је хришћанска вера – права, истинита и благочестива, и не од виспрених речи спољашње мудрости људске састављена, већ откривењем и силом Духа Светога потврђивана, и небеским знамењима и чудесима посведочавана.

О овом чудесном знамењу патријарх јерусалимски Кирил[5] написа писмо цару Констанцију, саветујући му да приђе Православљу. А Созомен пише да због ове појаве светога Крста на небу врло многи Јевреји и незнабошци повероваше и, приступивши с покајањем Христу Богу нашем, примише свето крштење. И сви они побожно слављаху Христа Бога нашег, једносушног и савечног Оцу и Светом Духу. Ми пак, исповедајући неисповедиву силу његову, јављену Крстом, величамо својим похвалама Господа Бога нашег, и клањамо се подножју ногу његових – Крсту светом, молећи благост Господњу да нас при другом страшном доласку свом Господ Христос удостоји видети у радости и нади спасења знак Сина Човечијег (Мт. 24, 30), свети Крст, који ће се онда јавити на небу, и да нам њиме као кључем отвори двери Царства Небеског, као некада рај разбојнику. И да нас уврсти међу своје благословене овце вавек, амин.

Ово јављање Часнога Крста догодило се 7. маја 357. године.

——————————————-
[1] Констанције, син Константина Великог, после очеве смрти добио Исток, Азију и Египат; 352. г. победивши Магненција, убицу свога брата Констанса, он уједини под својом влашћу целу римску царевину. Рушио је многобожачке храмове; неколико пута издавао законе који су забрањивали многобоштво. Али својом наклоношћу према аријанцима, он је увећао верске раздоре онога доба; гонио је православне епископе, збациво их, па чак и у заточење слао. Умро је 361. г. Св. Григорије Богослов пише да се пред смрт Констанције кајао што је гонио православне.

[2] Родоначелник аријанске јереси био је александријски свештеник Арије. Он је одрицао једносушност Сина Божјег са Богом Оцем, сматрао Исуса Христа створењем а не Творцем. Осуђен на Првом (325. г.) и Другом Васељенском Сабору (381. г.).

[3] Голгота се раније налазила ван Јерусалима (Мт. 27, 32-33; Јн. 19, 17, 41;. Јевр. 13, 12), лежи на северозападној страни Светога Града.

[4] Гора Елеонска или Маслинска налази се на истоку од Јерусалима (Језек. 11, 23). Тако названа због многих маслина што расту на њој. Господ Христос често са ученицима одлазио на ову гору. На западној падини Маслинске Горе налази се Гетсимански Врт. По предању Господ се са Елеонске Горе узнео на небо.

[5] Свети Кирил, архиепископ јерусалимски, патријарховао од 348. до 387. године; знаменити борац против аријанске јереси. Спомен његов 18. марта.